Дробњаци

Из пројекта Википедија

Од шездесетих година 19. вијека па до уједињења Дробњак је био у границама Црне Горе. Дробњаци је име племена, племенско, етничко, а не географско. Дробњаци, расељавајући се, носили су то име са собом, и име Дробњак, Дробњачки налазимо: у Лици и на Гласинцу као презиме, у Бањанима као име мјеста (Дробњачка међа), у Рисну, у околини Београда, у Подрињу, у порјечју западне Мораве, као презиме, у Скопској Црној Гори, (као име села), на Косову се читав крај између Штимља и Неродимља зове Дробњаци, у Кузмину и Вучитрну, као презиме, неколика села у Ибарском Колашину насељавају Дробњаци и тако се зову, око Новога Пазара, као презиме и т. д.

Дробњак се први пут помиње као презиме (Бран Дробњак) 1354 г., а као племе 1390 г. Дробњаци су чисто српско племе, без икакве туђе примјесе и очували су необично чистоћу језика и чистоћу народних обичаја. Горштаци су, високи, лијепо развијени, потпуно здрави и бистри људи. Дробњак је имао неку полу-аутономију и чувао је своју стару племенску организацију, која је била демократска и почивала на општем праву гласа, све до присаједињења Црној Гори. На челу племена је био насљедни кнез, а на челу војске војвода, кога су бирали племеници на сабору, а потврђивао га везир у Травнику. Сабору је предсједавао кнез, а право бирања имали су сви племеници, који су носили и који носе оружје. Одлуке су морале бити једногласне. Племе су основали: Вуловићи, Ђурђићи, Косорићи, Томићи и Церовићи, који су се у 17 вијеку доселили из Бањана у катуне у Дробњак.
На Ивици и на Језерима су затекли Криче (Кричкове), побили се с њима и протјерали их преко Таре у Кричак, гдје их има и данас. Племенска слава Дробњака је Св. Ђорђије (23/4). Скоро све су цркве и манастири у Дробнацима посвећени Св. Ђурђу и сваки прави Дробњак мора славити Св. Ђурђа. Али да би могли ићи један другоме у посјету о слави, многи славе преславу, и о преслави сијеку колач, а о Ђурђеву-дану само шаљу Пуњапуње и свијећу у цркву. Тако једни Томићи у Дробњацима славе Св. Николу, Караџићи Св. Аранђела, Абазовићи Савин-дан, Косорићи Никољ-дан и т. д.