Оружје
Из пројекта Википедија
Оружје је алат намењен онеспособљавању или убијању живих бића, или за уништавање великих размера.
Садржај |
[уреди] Историја
[уреди] Камено доба
Прво оружје које је човек користио била је дрвена тољага. Али тољага има низ мана, мали домет, малу пробојност. Напредак је постигнут изумом копља - повећан је домет, тољаге с каменом на врху - повећана је пробојност. Још већи напредак је изум оштрице - нож, копље с каменим врхом, ратна секира уместо камене тољаге. Највећи домет оружја каменог доба су лук и праћка (у већим размерама - катапулт).
[уреди] Метално доба
[уреди] Како су људи уопште дошли до метала?
При крају млађег каменог доба људи су обилно користили глину као основни материјал за израду посуда, или су њоме обљепљивали куће од плетеног прућа. Те посуде пекле су се на високим температурама па је тло испод огњишта или ложишта било спаљено. Код паљења таквих огњишта на тлу богатом бакреном рудом, јер је та руда врло близу површине, остајале су растопљене бакрене "лепиње" . Људи су приметили да су врло оштрих ивица што је код оруђа било главно. Већ у том сировом облику била је врло оштра и већ готова за примјену. Искуством предходника и корак по корак, људи су почели препознавати лежишта руда и, мало по мало, улазили све дубље под земљу тражећи драгоцени зелени камен. Али бакар је имао и својих мана. Био је мекан. Брзо се трошио и није подносио већа напрезања ни температуре. Кад су открили арсен, додали су га бакру и он је постао арсенска бронза. Пошто је Арсен врло јак отров ливење је био врло опасан и стручан посао.
У грчкој митологији ливца бронзе представља бог Хефест. Претпоставља се да су ливци бронзе под утицајем арсена који у додиру с воденом паром у малим количинама код људи изазива лакша, али трајна оштећења мозга и то на центрима за равнотежу. Зато су се након дугогодишњег бављења тим послом сви помало "пијано" кретали. Грци су то приписивали моћима обележја самог бога Хефеста, а то је, у ствари, било вероватно прво професионално обољење у историји. Оружје се значајно побољшало открићем да се бакар може успешно мешати с калајем. Добили су бронзу која је пуно тврђа, и може се врло прецизно изливати у бројним облицима и величинама. По тој легури цело једно раздобље историје називамо бронзано доба.
[уреди] Почеци организованог ратовања
Египатска култура и цивилизација развила се управо на економији бронзаног алата и оружја. Одисеја и Илијада ( битка за Троју) описују вођење рата бронзаним оружјем.
Разлог избијања првих ратова, претпоставља се, била су управо лежишта бакарне руде. Залихе на једном лежишту, геолошки гледано, врло су танка и плитка али протежу се на неким местима и километрима. Посебну олакшавајућу околност за прве рударе чинило је то да је бакар био релативно лако доступан. Проблем је настајао у тренутку кад је руде понестало, а економија целог друштва базирала се на производњи, примени и продаји бакра и бронзе. Цели народи били су присиљени тражити нова лежишта. Развојем производње метала, упоредо, ишао је и развој и унапређење пољопривреде а тиме и производње хране тако да је број људи лагано растао. Наравно, кад су пронашли ново, још богато и неисцрпљено лежиште драгоцене руде, тамо је већ неко пре њих полагао право експлоатације. Осим директног сукоба, није било решења.
[уреди] Барут
Изум барута омогућио је избацивање камења већим брзинама и на веће удаљености него раније - мускета је била прво оружје, али имала је много мана: непрецизност, спорост пуњења, затајивала је. С друге стране топови су били разорно оружје од када су уведени у употребу (исти ефект као и катапулт, уз много мању масу - и оружја и муниције - топовске кугле). Како је развој оружја напредовао тако су рјешавани проблеми:
- цев је прво постала дужа, касније је добила и спирални жлеб - прецизност.
- Кад су изумљени метци решен је проблем и брзине пуњења (нема више шипке) и затајивања.
- полуаутоматска пушка - чаура метка "сама" испада из лежишта по опаљивању, човјек мора ручно ставити нови метак.
- пушка је добила оквир, не треба стављати метак по метак, него цели оквир, након сваког метка је потребно "репетирати" пушку
- задњи корак је аутоматска пушка - оквир од 4-8 метака заменио је оквир од 20-60 метака, јер није више потребно репетирати пушку по испаљивању појединог метка, могоће је испаљивање рафала (већи број метака један за другим).
Данас (2006) популарни Калашњиков (АК-47) је заправо аутоматска пушка, од мускете се разликује по цеви са спиралним жлебом, нишанима, оквиром са метцима и механизмом који омогућава аутоматско испаљивање метака један за другим.
[уреди] Динамит и други експлозиви
Динамит није направио револуцију у техници ратовања као барут, али као што је метак лако пробијао штитове који су штитили од стрела, тако је изум динамита учинио застарјелим зидине и утврђења у ратовању.
[уреди] Модерно доба
Модерно доба донело је прво моторизацију и оклопна возила, против којих се могло борити истим средствима, топовима, минама и конфигурацијом терена, затим авијацију - одговор је такође ваздухопловство или против ваздушне ракете, али против хемијског, биолошког а касније и нуклеарног оружја нема одговора. Тако је данас производња хемијског и биолошког оружја забрањена женевском конвенцијом Хашком конвенцијом из 1928. године. Међутим развојем војне биотехнологије, ствара се могућност развоја биотехнолошког оружја, које би због својих карактеристика спадало у категорију "хуманих оружја".
