Дробњак

Из пројекта Википедија

Област у Старој Херцеговини. 1927 г. имао је око 2.000 кућа. Границе су му на истоку Шаранци и Горња Морача, на југу Никшићско поље и Жупа, на западу Пива и на сјеверу ријека Тара. Планина Ивица дијели Дробњак на два морфолошки различита дијела: дробњачко корито и висораван језера. Дробњачко корито је велика увала испресијецана косама и коритима неколико ријека, које се сливају у Буковицу, а ова притиче Пиви. Од Никшићког поља га одваја планина Војник и висораван Крново, а од Мораче планине Јаворје и Лола. У овом дијелу племена је Шавник и од већих села Превиш, Пошћење, Добра Села, Петњица и Комарница. Језера, захватају сјевероисточни дио племена, то је висораван средње висине око 1.500 м, ограђена планинама Дурмитором, Ивицом, Сињајевином и ријеком Таром. У Језерима је варошица Жабљак, крај ње је испод Дурмитора Црно језеро. Некада је у Језерима становало старо племе Кричи, мјешовитога поријекла, а Дробњачко је корито било слабо насељено.

У Дробњак се око 400 година раније преселило из Никшићких рудина пет сродних породица, Вуловићи, Ђурђићи, Косорићи, Томићи и Церовићи, чија је по предаји даља старина из Травника. Од њиховог пресељења почиње оснивање овог племена. Њиховим унможавањем и насељавањем у Дробњак и других јаких братстава, као Караџића, Јакшића и Абазовића племе је ојачало , па је настала оскудица у земљи и паши. Они су тада напали на Криче, протјерали их преко Таре и заузели Језера. До 1863 г. тамо су само изгонили стоку, а отада су почели у Језерима обрађивати и земљу и стално се насељавати. Висоравни и планине су омогућиле да се у првом реду развило сточарство, а осим њега и земљорадња. Кроз Дробњак је водио пут у средњем вијеку, који је повезивао Котор преко Оногошта, Левер-Таре са Пожегом и даље.