Драгољуб Ојданић

Из пројекта Википедија

Драгољуб Ојданић

Генерал-пуковник Драгољуб Ојданић је 1992. године био заменик команданта 37. корпуса ЈНА, потоње ВЈ, са командом у Ужицу. Унапређен је у генерал-мајора 20. априла 1992. године и постао је командант Ужичког корпуса. Под његовом командом Ужички корпус је ангажован у војним операцијама у источној Босни у време рата у Босни и Херцеговини. Служио је као начелник Генералштаба Прве армије СРЈ 1993. и 1994. године. Између 1994. и 1996. године био је командант Прве армије. У 1996. години постао је заменик начелника Генералштаба ВЈ. Слободан Милошевић је 26. новембра 1998. године поставио Ојданића за начелника Генералштаба ВЈ, сменивши генерала Момчила Перишића.

[уреди] Биографија

[уреди] Младост

Рођен је 1. јуна 1941, у селу Равни у Ужицу. Отац Драгослав и мајка Милијана изродили су петоро деце, две кћерке и три сина. Према Драгславовом казивању, "Кћери смо лепо поудали. Најстарији син, Сретен, остао је код куће, јер имамо добро имање, Драгољуба смо дали за официра, а најмлађег Антонија за машинског инжењера. Нажалост, он је умро у најбољим годинама".

Куће Ојданића смештене су високо у брду, сви сељани их познају, а о свом ђенералу увек говоре да је добар човек. Иначе, Равни, које су добиле име јер су смештене на једној заравни, изродило је велики број војника, а међу најпознатијима су ђенерал Крсто Смиљанић (кум Ојданића и командант славне Дринске дивизије у рату од 1912. до 1918. године). И отац Драгослав, за кога се причало да је "ала од човека", војевао је 1944, потом био командир милиције у Чајетини, а 1945. отишао је у Обласни комитет партије у Ужицу. Био је и потпредседник Среза ужичког, а чувен је и по критикама које је као делегат изрекао на Дванаестом конгресу КПЈ. Тада је упоредио стандард српског живља под Милошем Обреновићем "који је трговао свињама с целим светом" и онај под Јосипом Брозом, "који иде по свету, кука и позајмљује паре".

Одрастао је на Златибору. Никада није јавно изјавио своју националност и верску опредељеност, ти подаци нису забележени ни у богатој биографији генерала Ојданића.

[уреди] Образовање

Основну школу завршио је с одличним успехом. У Подофицирску школу у Сарајеву пошао је кад су родитељи одлучили да га дају за официра. Отац Драгослав је навео да га је испратио на воз за Ужице, да му је мајка ставила у торбу сир, кајмак, суво месо, погачу и једну преобуку. И у овој школи Ојданић је био одликаш, матурирао је 1958. године. Војну академију копнене војске завршио је 1964. Похађао је и Командно-штабну академију и Школу националне одбране, (магистрирао 1985).

[уреди] Каријера

Прву службу добио је у Ђаковици, уследила је селидба у Сарајево, Призрен и на крају у Приштину. Током албанских немира 1981, био је, партизански речено, политички комесар Приштинског корпуса и новинари се сећају да им је у поверењу саопштавао шта се дешава. Тако је било и с речима Фадиља Хоџе "да би у кафанама уместо Албанки требало да раде само Српкиње које воле да воде љубав за паре". То је био повод за велике женске демонстрације и суђење аутору изјаве. Кад је почео рат 1992. године, био је командант елитног, Ужичког корпуса. Хроничари бележе да је без испаљеног метка ушао у Вишеград и Рудо, победио опасног Мурата Шабановића, Алијиног војника, који је држао таоце у утороби бране хидроелектране на Дрини и претио њеном дизању у ваздух. Прво што је генерал урадио, било је дотурање помоћи оближњој Установи за ментално поремећену децу.

После те епизоде, дошао је у Београд и постао начелник Одељења управе у Генералштабу, затим начелник штаба и команадант Прве армије ВЈ, 1993. године. Забележена је и његова вараждинска епизода за коју га је генерал Влада Трифуновић оптужио, додуше из затвора, да је крив због расула војске, предаје наших војника и веза с политичарима, који су му омогућили да изађе из Хрватске. Запамћено је и да је јасно и недвосмислено, у време распада СФРЈ, изабрао да буде генерал новог председника Србије, Слободана Милошевића.

Злонамерници тврде да лојалности СПС-у, чијим је конгресима присуствовао, дугује брз и вртоглав успех, мада, они који га знају, кажу да је успео зато што је војник у срцу и души. За начелника Генералштаба именован је 1998. после смене Момчила Перишића, кога, тврде упућени, никада није волео, односно, "да је могао, најрадије би га задавио". Почетком јануара ове године, после убиства Павла Булатовића, проглашен је за југословенског министра одбране.

[уреди] Страначки ангажман

Био је члан СКЈ. После распада СФРЈ и СКЈ Ојданић није приступио ни једној политичкој странци.

[уреди] Занимљивости

Колеге су му признале војну вештину и способност. Пријатељи познају његову веселу природу и подсећају на дане кад је с покојним Радованом Стојичићем Баџом знао целу ноћ да проведе под кафанским шатрама на Сабору трубача у Гучи. Ожењен је с Љубином, економским техничарем, имају два сина (Душка и Дарка) и кћер (Милојку) и, наравно, унуке које много воли и води на скијање у планину.

[уреди] Одлазак у Хаг и пуштање на условну слободу

25. априла 2002. године, Драгољуб Ојданић је пребачен из Србије, Савезне Републике Југославије (СРЈ), у затворску јединицу Међународног суда за ратне злочине почињене у бившој Југославији, у Хагу. Из Хага је пуштен на привремену слободу у Београду. После смрти бившег југословенског председника Слободана Милошевића, Ојданћ је присуствовао сахрани, што је изазвало негативне реакције Хашког трибунала који захтева објашњење државе СЦГ ко му је дозволио да оде на сахрану.