Астма
Из пројекта Википедија
Бронхијална астма (Asthma bronchiale) је хронично упално обољење доњих дисајних путева осјетљивих на велики број разних агенаса. Они доводе до наглог развоја у принципу реверзибилне обструкције доњих дисајних путева изазивајући акутни астматични напад. Овдје се ради о хипериритабилности трахеобронхијалног система. Када су напади учестали са кратким размацима између њих или када астматични напад дуже траје (нема још јединственог става) без могућности његовог прекида, онда је то Статус астхматицус.
Патофизиологија развоја бронхијалне астме је следећа:
- Упала дисајних путева услијед неадекватног ослобађања медијатора алергијске реакције: хистамина, цитокина, липидних медијатора.
- Сужење дисајних путева због бронхоспазма, едема слузокоже бронхијалног система, жилавог бронхијалног секрета (дyсцриниа).
- Поремећаји оксигенације због неадекватне вентилације и перфузије, а код тешког астматичног напада долази до хиперкапничког престанка дисања.
[уреди] Астматични напад
Астматични напад могу да покрену више фактора: алергијске реакције, инфекције дисајних путева, лијекови (нпр. аспирин, нестероидни антиинфламаторни лијекови, бета-блокатори), напор, стрес, у току сна (највећи број смртних исхода астматичног напада дешава се у току спавања).
Знаци и симптоми астматичног напада су изарзито тешко дисање и борба за зрак, заузимање сједеће позиције уз употребу помоћне дисајне мускулатуре, убрзано дисање (тахипнеја) око 40-50 респирација у минути, тахикардија. Ако се не прекине напад развија се цијаноза и немогућност говора, тзв. говорна диспнеја уз тенденцију даљег погоршања стања болесника.
 |
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама о здрављу (медицини). |
