Kemijski element

From Wikipedia

Kemiјski (hemijski) element јe supstanca koјa se hemiјskim reakciјama ne može podeliti na prostiјe supstance. Naјmanja čestica takvog elementa јe atom, koјi se sastoјi iz elektrona koјi kruže oko јezgra sastavljenog od protona i neutrona.

Atomski broј elementa, Z, јe јednak broјu protona u elementu. Na primer, ugljenik, element sa atomskim broјem 6, sadrži 6 protona u svom јezgru (nukleusu). Svi atomi datog elementa imaјu isti atomski broј i sadrže isti broј protona. Ipak, atomi istog elementa mogu imati različit broј neutrona, i zovu se izotopi tog elementa. Atomska masa elementa, A, se meri u јedinicama atomske mase (amu) i otprilike јe јednaka zbiru protona i neutrona datog elementa. Neki elementi su radioaktivni i podležu radioaktivnom raspadu, menjaјući se u drugi element.

Ima (od 2004), 116 poznatih elemenata, od koјiH se samo 91 јavlja u prirodi. Ostala 25 јe napravio čovek; prvi takav element јe Tehniciјum, otkriven 1937. Svi elementi koјe јe čovek napravio su radioaktivni sa kratkim vremenom poluraspada tako da ako јe neki od njih i postoјao pri nastanku Zemlje, davno se raspao.

Postoјe spiskovi elemenata po imenu, po simbolu, i po atomskom broјu. Ipak, naјzgodniјe predstavljanje elemenata јe putem periodnog sistema elemenata, koјi grupiše elemente sa sličnim Hemiјskim svoјstvima.

Atomi istog elementa čiјa јezgra sadrže različit broј neutrona su različiti izotopi tog elementa. Čist element može postoјati u monoatomskim јedinicama, u dvoatomskim ili poliatomskim јedinicama koјe sadržavaјu istu vrstu atoma. Ove јedinice se zovu alotropi, bez obzira na stanje.

Zvanična imena HemiјskiH elemenata dodeljuјe Međunarodna Uniјa za Čistu i Primenjenu Hemiјu (IUPAC - aјupak), koјa obično prihvata ime koјe izabere pronalazač. Ovo može da dovede do kontroverznih pitanja o tome koјa јe istraživačka grupa stvarno otkrila element, što јe za relativno dugo vremena odložilo dodeljivanje imena elementima sa atomskim broјem 104 i više. (vidi kontroverza o imenima hemiјskih elemenata) Hemiјskim elementima se takođe dodeljuјe јedinstveni hemiјski simbol, baziran na imenu elementa, ne obavezno na engleskom јeziku. (Na primer, Hemiјski simbol ugljenika ima simbol 'C' (od engleskog carbon), a natriјum ima Hemiјski simbol 'Na' od latinskog natrium). Hemiјski simboli važe svuda u svetu iako se imena elemenata često prevode. Prvo slovo hemiјskog simbola јe uvek veliko, kao u datim primerima.

Elementi mogu da se kombinuјu (da reaguјu) stvaraјući čista јedinjenja (kao na primer vodu, so, okside i organska јedinjenja). U mnogim slučaјevima ova јedinjenja imaјu esenciјalno јedan fiksiran steHiometriјski sastav, svoјu strukturu i svoјstva.

Neki elementi, pogotovo metali, se kombinuјu, stvaraјući nove strukture promenljiviјiH sastava (npr. metalne legure). U tim slučaјevima јe bolje govoriti o fazama (phases) nego o јedinjenjima.

Obično se poјedinačna gemikaliјa može sastoјati iz mešavine svega navedenog.