Фагот
From Wikipedia
Фагот, скраћено -{Fg.}-, је дрвени дувачки инструмент, са двоструким језичком од трске. Доста дугачка цев (око 2,5 метара) има два упоредна дела, који су повезани у тзв. колену – доњем, двоструко избушеном, као латинично слово -{U}-. У краћи од горњих кракова утакнута је метална цевчица, извијена као латинично слово -{Ѕ}-, такозвана -{esѕo}--цев, а у њу језичак. Други, дужи горњи крак је завршни део цеви и окренут је увис. Као и други дрвени дувачки инструменти, фагот има низ рупица на свим деловима цеви и сложен механизам поклопаца и полуга које их покрећу. Захвата велики тонски распон дубоког и средњег регистра. Тон му је у дубини масиван, иако не продоран, а у вишем регистру мек и распеван (тзв. саксофонски регистар). У техничком погледу је доста покретљив, па се користи и за живахне теме, често шаљивог карактера, али и за изразите, мирне мелодије. Чини добар бас y групи дрвених дувача, а осим у оркестру, не ретко налази места и у камерним ансамблима, пре свега у дувачком квинтету, као најнижи глас. Фагот се развио већ почетком 16. века из велике басовске бомбарде, али је постепено усавршавање, отежано великим димензијама, довршено тек у 19. веку. Међутим, већ од барокног доба, фагот повременом налази и солистичку, концертантну примену.
Фагот се записује и у бас- (-{F}-) кључу, као и у тенорском -{C}--кључу. Некада се користила регистарска варијанта фагота, тзв. бас-фагот (звучи квинту ниже), али данас се више не користе друге регистарске варијанте, осим контрафагота који звучи октаву ниже.
Обим фагота
Image:Obim - Fagotto.jpg
