Цивилизација Маја
Из пројекта Википедија
Цивилизација Маја је историјска средњеамеричка цивилизација, позната по монументалној архитектури и усавршеној математици и астрономији. Многа од достигнућа настала су током класичног периода (око 250. до 900.). У свом зениту било је то једно од најгушће насељених и културно најдинамичнијих друштава света. Подручје Маја цивилизације протезало се кроз северни део Центалне Америке и укључивало је данашњу Гватемалу, Белизе, западни Хондурас, Салвадор, јужне мексичке државе Чијапас, Табаско и мексичке државе на полуострву Јукатан.
Цивилизација Маја је била у великој интеракцији са другим средњеамеричким цивилизацијама, тако да са њима дели многе значајке. Календар и писање не потиче од Маја, али цивилизација Маја је највише допринела пуном развоју календара и писма. Шпански католички свештеници су спалили већину књига на писму Маја. Писмо је тек у новије време великим делом дешифровано. Утицај Маја се осећа и више од 100 километара од подручја где су живели.
Маје никад нису нестале, ни у добе пада после класичног периода, ни после доласка шпанских конквистадора. Маје су задржавале своју традицију и веровања комбиновано са готово потпуним прихватањем католичке цркве.
Садржај |
[уреди] Писање и писменост
Систем писања Маја назива се често хијероглифским, јер личи на египатске хијероглифе. Међутим класифицира се као логографски систем. Ипак то је било писмо, које је представљало комбинацију фонетских симбола и логограма. То је било једино писмо пре 1500. у Америци, које је потпуно представљало говорни језик заједнице. Имали су више од 1000 ознака, од чега су неки варијације истог знака или значења. Неки се јако ретко користе. Никад се није користило више од 500 знакова.
Најранији записи Маја писмом су из 300. пне. . Пре Маја Запотеци и Олмеци су имали писмо. Маје су временом развијали своје писмо, тако да је постало најкомплетније од писама у Америци. Писмо Маја је било у великој употреби током класичног периода. После тога центри Маја су били у опадању, али делови становништва су и даље знали да пишу тим писмом. Кад су дошли Шпанци, они су забележили да још увек постоје појединци, који знају да читају и пишу маја писмом. Шпанци нису показали никакав интерес за то писмо, па је током неколико генерација било изгубљено знање тога писма.
Досад је сачувано око 10.000 текстова на маја језику, углавном на трајнијим стварима, као на камену и керамици. Маје су међутим имале многобројне текстове на кори извесног дрвећа, што је био један облик књига. Убрзо после освајања католички свештеници су спалили и уништили многобројне књиге на маја писму. Очуваме су само три књиге, зване кодекси Маја. Познати су данас као мадридски, дрезденски и париски кодекс. Појављују се понекад и делови других уништених кодекса.
Дешифрирање сада изгубљеног језика Маја постао је дуго и мукотрпан посао. Неки елементи су дешифровани крајем XIX и почетком XX века. Најпре су се дешифровали делови са бројевима, календаром Маја и астрономијом. Највећи продор је учињен од 1950-их до 1970-их, а процес је после тога убрзан. До краја XX века већина Маја текстова је великим делом дешифрована.
[уреди] Историја
[уреди] Прекласични период
Насељена места се појављују дуж обале Пацифика од 1800. пне., што се подудара са раним прекласичним периодом Маја. Маје почињу да граде церемонијалну архитектуру око 1000. пне., а до 600. пне. изграђене су најраније сложене грађевине. Најранији споменици биле су надгробне хумке, претече спектакуларних степенастих пирамида из пре-класичног и каснијег периода. Ове пирамиде грађене су од богато клесаног камења да би се створила слика степеништа ка небу. Многе од ових грађевина имале су на врху платформу на којој је био саграђена мала посветна грађевина повезана са неким од божанстава мајанске митологије Нису баш биле јасне границе Маја и других култура, као Олмека и Запотека. Постоје докази да су културе утицале једна на другу.
[уреди] Класични период(око 250.-900.)
Током класичног периода (око 250.-900.) шире се урбани центри. Развила су се пољопривредна царства са центрима у градовима, а састојала су се од мноштва градова-држава. Најзначајније грађевине су биле пирамиде у верским центрима и палаче од владара. Маје су суделовале у трговини на веома великим удаљеностима. Роба којом се највише трговало укључивала је какао, сол и обсидијан.
[уреди] Колапс посткласичног периода
Због још увек непотпуно утврђених разлога Маје су у VIII и IX веку напустиле градове средишњих висоравни , а култура је кренула опадајућим путем. Претпостављају се разни фактори, од суше, ратовања до еколошке исцрпљености плодне земље.
Током посткласичног периода (од IX до XVI века ) одржавао се развој у северним центрима. Градови Маја у северним низијама Јукатана напредовали су још вековима. Најзначајнији градови су били: Чичен Ица, Уксмал, Едзна и Коба. Након пада владајућих династија Чичен Ице и Уксмала, Мајапан је владао целим Јукатаном до побуне 1450. Подручје се развило у градове-државе све до шпанског освајања Јукатана. Групе на централном Петену преживеле су у малим бројевима колапс класичног периода и до 1250., па су се претворили у супарничке градове-државе. Краљевство Ица имало је главни град у данашњој Гватемали. Владали су подручјем Петен језера. Маје су стално насељавале тај регион све до коначног шпанског освајања 1697.
[уреди] Колонијални период
Убрзо после првих експедиција Шпанци су започели низ напада са циљем да покоре Маје и да успоставе колонијалну присутност на Јукатану. Требало је пуних 170 година да би се заузео Јукатан. Шпанци су лако освојили Астечко царство и царство Инка, онога тренутка кад су савладали политички центар, тј. владара. За разлику од Астека и Инка, Маје нису имале један политички центар, па да падом тога центра престане отпор. Уместо тога конквистадори су морали савладавати огроман број независних ентитета, готово један по један. Већина конквистадора је била привучена очекивањем великог блага у виду злата или сребра. Земље Маја нису биле богате златом, тако да конквистадори нису имали јак мотив.
Задња држава Маја, на језеру Петен Ица покорена је тек 1697.
[уреди] Политичке структуре
Типични Маја ентитет је био мало краљевство, на челу кога би био наследни владар. Таква краљевства су углавном била главни град са околином и неколико мањих насеља. Било је и већих краљевстава, која су контролирала веће територије и постајали патрони мањих ентитета. Иако су постаојали стални ратови и померања регионалних центара моћи, већина краљевстава никад није нестајала све до колапса у IX веку.
Шпански извори описују насеља Маја на Јукатану и Гватемали као распршене накупине насеља, групиране око храмова и палача владара. Ниједан град Маја није показивао знак економске специјализације, као што је то било нпр. у Теночтитлану.
[уреди] Уметност
Многи сматрају уметност Маја у класичном периоду као најсофистициранију и најлепшу уметност Новог Света.
[уреди] Архитектура, градски дизајн
Најлакше се распознаје Маја архитектура по њиховим степенастим пирамидама. Често би се дограђивало на старим структурама.
Градови Маја нису били грађени плански. Архитектура Маја је настојала да интегрира природне црте и користи их. У центру градова Маја налазио би се велики трг окружен важним владарским и верским зградама. Ту би се мналазио краљевски акрополис и велике пирамиде. Иако су градови грађени случајно много пажње се полагало оријентацији храмова и опсерваторија, у складу са интерпретацијама кретања звезда.
[уреди] Технологија
Цивилизација Маја се сматра технолошки најнапреднијом у Америци у периоду пре доласка Шпанаца. Тек су почели експериментирати са металима. Нису имали домаћих животиња за вучу, као што је коњ, крава, во, магарац, тако да им није требао точак, а ни добри друмови. Вулканско стакло, обсидијан, је био најважнији материјал за сечење и као оружје. Обсидијан је оштрији од челика, тако да се користио за сва сечива.
Гуму је било јако тешко производити, али Маје су је користиле. Нађене су гумене лопте још из 1600. пне. Шпанци су били изненађени кад су код Астека угледали гумене лопте како одскачу, да су помислили да су гуме лопте зачаране злим духовима. Маје су такође помоћу гуме правили и привремене гумене ципеле умачући своје ноге у гумену смесу.
[уреди] Математика
База рачунања била је број 20; знак за нулу била је слика шкољке (попут затвореног ока), а цифре 1-19 су се градиле помоћу тачкица и хоризонталних паралелних цртица; нпр. три хоризонталне црте био је број 15, три хоризонталне црте са тачком изнад је број 16, исто са две тачке изнад 17, са три тачке 18, са четири тачке 19. Маја су писали у ступцима, одоздо према горе, здесна налево. Развили су концепт нуле много пре Европе. Имали су изузетно прецизна астрономска осматрања.
Њихове мапе кретања месеца и планета биле су много супериорније од других цивилизација, које су се користиле голим оком за осматрање. Маје су користиле јако прецизну меру соларне године, много прецизнију од оне, која је била база грегоријанског календара. У то доба у Европи се користио јулијански календар.
