Шпанско освајање Јукатана
Из пројекта Википедија
Шпанско освајање Јукатана представља освајање које су предузели шпански конквистадори против касних посткласичних држава и ентитета цивилизације Маја. Посебно се радило о северном и централном Јукатану, али и маја ентитетима гватемалског височја. Освајање је трајало 170 година.
Овај део освајања и колонизације Америке почиње у раном 16. веку, али показао се далеко тежим, него освајање царства Инка или царства Астека. Освајање је трајало 170 година, док није пао задњи Ица центар на језеру Петен Ица 1697. Шпанци су заузели већину Јукатана до 1546, сем Петен подручја и гваземалског височја. За разлику од Астека или царства Инка Маје нису имале један политички центар, чијим падом би престао колективни отпор. Маје су биле организиране у мноштво независних држава, које су конквистадори заузимали једну по једну, а многе су се жестоко бориле.
Током почетних освајања главни мотив за конквистадоре је била пљачка, односно злато и сребро. За разлику од Астека и Инка, Маје нису имале злата, тако да конквистадори нису имали велику мотивацију да их покоре. Касније постају интересантни, када почиње доделивање земље и радне снаге шпанским освајачима.
Садржај |
[уреди] Први сусрети (1511)
Прво шпанско искрцавање на Јукатан десило се случајно, када је шпански брод доживео бродолом, јужно од Јамајке. Седамнаест чланова посаде је покушало чамцем да дође до Кубе, али струје су их одвуке западно, па су након две недеље дошли до Јукатана. Маје су их заробиле и поделиле неколицини поглавица као робове. Један део је жртвован. Следећих година део преосталих је умро или од болести или од исцрпљености. Остало је само своје. Један од њих је побегао до другог владара Маја. Други је постао цењен код Маја због храбрости и постао је племић. Ти бродоломци су били вероватно први, који су донели епидемијске заразне болести, од којих је јако много људи умрло у том подручју.
[уреди] Ране експедиције (1517.-1519.)
Следећи контакт је био 1517., када је Франциско Хернандез де Кордоба кренуо са Кубе у потрагу за робовима. Требали су робови као замена за домаће Кубанце, који су умирали великом брзином. Шпанци су били изненађени кад су угледали камене градове на Јукатану. Кордоба је посетио неколико градова. Једни су га пријатељски дочекали и изразили жељу да тргују, нудећи му робу. Шпанце је изненадило кад су тако добили злато. Други су били непријатељски расположени и одмах су испаљивали стреле на Шпанце. Експедиција се вратила на Кубу да извести о открићу нове земље. Гувернер Кубе Дијего Веласкез де Квеељар је наредио да се пошаље експедиција са 4 брода и 200 људи под вођством његова нећака де Гријалва. Та експедиција је слично завршила. Били су разочарани малом количином злата, коју су прикупили, али вратили су се са причом о богатом царству на западу.
Због тога Хернан Кортез подузима 1519. нову експедицију. Једно време је провео на острву крај Јукатана и ту сазнаје за преживеле из бродолома 1511. Од двојице преживелих, један је кренуо са Кортезом и послужио је као преводилац.
[уреди] Први покушај освајања (1527.-1528.)
Конквистадори су били заузети освајањем богатог Мексика, тако да је прошло неколико година да би тек 1526. Франциско де Монтејо добио дозволу од краља Шпаније да освоји Јукатан. Стигао је 1527. у источни Јукатан. У почетку је мирољубиво дочекан и већина поглавица се сложила да се закуну на лојалност шпанском краљу. Претходно су сви чули за шпанско освајање царства Астека.
Како су Шпанци напредовали налазили су већ празне градове. После Шпанци почињу да нападају. Домороци се нису предавали. Пружали су отпор. Монтејо се вратио на обалу и основао је 1528. тврђаву на обали, али више није имао никаквог успеха у покушају подјармљивања домородаца. Због тога се вратио у Мексико, да би скупио већу војску.
[уреди] Други покушај освајања (1531.-1535.)
Монтејо се вратио 1531. са већом војском и заузео је Кампече, лучки град од Маја. Док је градио тврђаву у Кампечеу, послао је свога сина Франциско Монтеја Млађег са војском у унутрашњост. Поједине вође Маја су тврдиле да су савезници. Наставио је до Чичен Ице, где је успоставио главни град шпанског Јукатана. Међутим после неколико месеци Маје се буне, па су Шпанци били присиљени да побегну у Хондурас.
Старији Франциско Монтејо је за то време био стално опседнут у тврђави Кампече, а многим његовим војницима се није свиђало да се тако боре за никакав профит. Тражили су да се нађе лакша територија за освајање на другом месту. Током 1535. Монејо се повлачи у Веракруз, тако да су Маје поново контролисале Јукатан.
[уреди] Коначно освајање (1540.-1546.)
Франциско Монтејо је био стар, па је краљевска права на Јукатану предао свом сину Франциску Монтеју Млађем. Млади Монтејо је напао Јукатан 1540. са великом војском. Главно град је успоставио 1542. у Мериди. Главни вођа Маја на западном Јукатану је покрштен и постао је битан шпански савезник у даљњем освајању Јукатана. Било је доста Маја државица, које би се најпре покориле шпанској власти, али брзо би се побуниле кад би осетиле тешки терет шпанске власти. Борбе и побуне су се настављале годинама. Освајање је службено завршено 1546., када су удружене снаге Шпанаца и њиховог главног Маја савезника победиле комбиноване снаге источног Јукатана. Ипак периодичне побуне су се настављале током целог периода шпанске колонијалне власти.
[уреди] Ица Маје из Петена
Ица Маје из Петен подручја су биле посебно значајне. То подручје се налази у данашњој Гватемали, а у колонијално време подручје је било под јурисдикцијом гувернера Јукатана. Главни град Ице је био Тајасал, који се налазио на острву усред језера Петен Ице. Земља Ица је била одвојена од осталог дела шпанског Јукатана дебелом џунглом са мало становништва у њој. Кортез је 1525. први пут посетио то подручје током кретања према Хондурасу. Тада су поглавице Ица изразиле лојалност Шпанији. Шпанци су касније занемарили то подручје.
Два фрањевца су 1618. дошла из Мериде са задатком да покрсте Ицу. Нашли су да се ту Маје придржавају још увек својих традиционалних обичаја и веровања. Поглавица од Ица је мисионаре гостољубиво примио, али мисионари нису успели да покрсте Маје. Гувернер Јукатана је 1622. послао 20 Шпанаца и 140 покатоличених Индијанаца према подручју Ица Маја. Ице су побиле Шпанце. Поново је гувернер послао 1624. Шпанце на Ицу, али Шпанци су ухваћени у заседи и побијени. После тога гувернеру се више није дало трошити средства на покоравање Ица, па су Ице наставиле да живе независно.
Током 1695. три фрањевца и 4 покатоличена Маја певача кренули су према Тајасалу, главном граду Ица. Били су добро примљени, а бројне Ице су тај пут покрштени. Поглавица Ица је одбио да се покрсти или да изјави лојалност Шпанији. Шпанци због тога шаљу 60 шпанских војника и покрштене Маје , али поражени од Ица Маја морали су се повући. У Мериди је одлучено да се против Ица Маја мора послати много већа војска, па 1697. крећу против Ице са 235 Шпанаца, бројним покрштеним Мајама, коњима, артиљеријом , великим снабдевањем и људима за крчење џунгле. Заузели су Тајасал 13. марта 1697.
Шпанци су спалили целу Маја библиотеку пуну књига. Данас на целом свету постоје само три Маја књиге. Касније се цела војска дала у посао уништавања Маја идола. Тако је окончана задња независна домородачка држава Средње Америке.
