Фрајкорпс

Из пројекта Википедија

Име фрајкорпс (немачки "слободне трупе") је првобитно коришћено за добровољне армије. Прве фрајкорпс је регрутовао Фредерик II од Пруске за време Седмогодишњег рата. Други фрајкорпс (српски - фрајкор) се појављује током аустријско-турског рата 1788-1791. године у Срему и Србији и у њему учествује, између осталих, и Карађорђе. Следећи се појављују током Наполеонових ратова под вођством на пример Лудвига Адолфа Вилхелма фон Литцова. Редовна војска је фрајкорпс сматрала непоузданим, па су махом коришћени као страже и за помоћне дужности.

Ипак, значење речи се изменило временом. Након 1918, термин је коришћен за екстремно-десничарске паравојне организације, које су ницале широм Немачке кад су се војници вразили из пораза у Првом светском рату. То је била једна од вајмарских паравојних формација активних у том периоду. Многи немачки ветерани нису више били способни за цивилни живот, и ступали су у фрајкорпс како би нашли стабилност унутар војне структуре. Други, бесни због изненадног и наизглед необјашњивог пораза су ушли у фрајкорпс како би сузбили комунистичке устанке, или дошли до неке врсте освете (види: Легенда о убоду у леђа). Значајну подршку им је пружио Густав Носке, немачки министар одбране, који их је користио да сломи Спартакистичку лигу уз велико насиље, укључујући убиства Карла Либкнехта и Розе Луксембург 15. јануара, 1919. Такође су коришћени да угуше Баварску Совјетску Републику, 1919.

Неки фрајкорпс су се борили у Балтику, Силесији и Пруској, по завршетку 1. светског рата, понекад са занчајним успесима чак и против регуларних трупа.

Званично су престали да постоје 1920, мада су бивши чланови подржали Капов пуч марта 1920. (који се завршио катастрофално).

Неки од будућих чланова и вођа НСДАП-а су били чланои фрајкорпса, укључујући Ернста Рема, будућег шефа СА (јуришни одреди), и Рудолфа Хеса, будућег команданта Аушвица.

Већина чланова фрајкорпса су ипак остали аутсајдери у Трећем рајху. Често контроверзно питање међу ветеранима фрајкорпса је било, "Где је био Хитлер 1919./20., када смо се борили са комунистима?" (1919. - 1920, Хитлер је тек почињао политичку каријеру као вођа мале и тада непознате партије у Минхену).

Херман Ерхард и његов заменик, Еберхард Каутер, вође Викиншке лиге су одбили да помогну Хитлеру и Лудендорфу у Пивничком пучу и радили су против њих.