Сикулицидиум
Из пројекта Википедија
SICULICIDIUM ("мађ:Madéfalvi veszedelem")− Трагични догађај у историји Секеља, који је направио познатим Мадефалву, не само у земљи Секеља, већ у свим крајевима широм бивше Мађарске краљевине.
Садржај |
[уреди] Увод
Поред подигнутог споменика жртвама несреће Секељи, данашње генерације из читавог расејања, се окупљају сваке године да одају пошту палим Секељима из Чик (мађ:Csík), Касон (мађ:Kászoni)и Харомсек (мађ:Háromszék) крајева. Секељи су се скупили у Мадефалви да би се договорили како заједнички да изађу пред власт и да затраже плаћање пореза уместо обавезе одзива мобилизацији у царску војску.
У рану зору 7. јануара 1764. године 1300 аустријских војника Марије Терезије је опколило Мадефалву. Тачно у 3 сата ујутро су се огласили топови који су били смештени на оближњем брежуљку изнад села и настао је општи покољ. Разбуђено становништво је почело да бежи на све стране, јер могућности одбране није било. Куће, које су биле од дрвета су се упалиле, дајућу војницима још бољу видљивост за наставак масакра. Неки су у паници покушали да пређу преко смрзнутог Олта, па су пропадали кроз лед који је пуцао под тежином нагрнуле масе и шене са децом су се давили у хладној речној води. Други, који су успели да побегну из опкољеног села, су избегли у брда у своје летње катуне и тамо чекали развој догађаја и повлаћење војника. Делегати Секеља из осталих крајева су такође настрадали у овом догађају.
Зраци јутарњег сунца су, уместо зимске идиле успаваног села, осветлили село у рушевинама, куће које су догоревале, снег који се црвенео од проливене крви и трагове нејачи у снегу који су водили у брда и шуме Харгите.
[уреди] Историја
Бечки суд је 1763. године овластио генера Адолфа Букова (нем:Adolf Buccow) да направи четири регименте, две регименте састављене од Секеља а две од Румуна, које би патролирале границом. Међутим, Секељи нису били расположени да се одазову присилној мобилизацији и да се одрекну својих вековнох привилегија као војници и слободни грађани. Влада Марије Терезије је именовала новог генерала, Јожефа Шишковића (нем:Josef Siskovics), који је повео своје војнике у напад на Медефалву, скоро потпуно уништио село и поубијао од 200 до 400 становника, укључујући жене и децу.
[уреди] Суђење
У наредним данима, вође Секеља и виђенији људи су похватани и затворени а Марија Терезија је наредила да један орган судства истражи цео сличај и казни кривце ако треба и смрћу без могућности жалбе. Комисија је процес истраге и суђења започела 5. априла 1764. године и трајало је све до 22. септембра, у месту Чиктаплоца (мађ:Csiktaploca), где је више од стотину Секеља испитивано. Наравно избегли Секељи се нису појавили, а такође је било суђено и поповима али пред црквеним судом.
Председник криминалне истражне комисије (Commissia Investigatoria Criminalis) барон Рот Јожеф (Roth Joseph) се преселио из Шлезије у Ердељ да би лакше пратио цео сличај. Барон баш и није био на најбољем гласу међу становништвом, пошто их је малтретирао и без имало поштовања водио процес. Остали чланови комисије су били гроф Телеки Карољ (Teleki Károly), барон Јониц Михаљ (Jonitzy Mihaly), Рибиц Адам (Ribitze Ádám), Силваши Јанош (Szilvásy János), два припадника вишег суда и Конрад Михаљ (Conrad Mihály) записничар.
Пошто испитаници нису говорили други језик осим мађарског, записник је на лицу места вођен на мађарском језику, а за потребе суда је превођен на немачки језик сваког дана после суђења. Тако да је доста ствари које су изречене у судници изостављено у преводу, нарочито ако није одговарало суду. Оригинал записника на мађарском језику се и данас чува у Коложвару у Академској библиотеци под бројем Мс.У.980 (Ms.U.980) и садржи 637 страница записника.
[уреди] Сећања
Бојте Петар (мађ:Böjte Péter) стари Секељ говори
- “Марија Терезија је хтела да Секељи стану на аустријску страну, иду по граници и да јој чувају стражу, зато што су били много добри војници. Али они нису пристали! Они не! Радије су отишли у шуме.
- Једно јутро Букови војници су ушли у села све истерали, жене децу и мушкарце. Како су јадници бежали од војника и плакали!
- Када су се старији и деца уморили од бежања уточиште су нашли у Мадефалви. То је било дан пре верског празника (мађ:Vízkereszt). Седмог дана јануара у свитање, војници су навалили на њих. Топовима су сво село изровали. Ко је бежао мачевима су сасецали, проклети били!”
[уреди] Последице
Стотине Секељских породица кренуло је у збегове, што даље од војника Хабсбуршке монархије. Неки су побегли у околна брда, док већина је отишла све до Молдавије, где су их примили Чанго (мађ:Csángó) мађари, а одатле касније у Буковину. Тачније, 1774. године Хабсбуршка монархија је преузела контролу над Буковином од Отоманског царства и било им је потребно становништво које би попунило празне делове Буковине. Интервенцијом грофа Хадик Андраша, избеглим Секељима у Молдавију је опроштена побуна и понуђено им је да се населе у Буковину. Неколико хиљада Секеља је искористило понуду и одселило се, у периоду од 1776. године до 1786. године, за Буковину где су основали пет нових села Секеља, одакле су временом се разишли на све четири стране света. Данас у Буковини нема ни једног Секеља.
Имена пет новооснованих села у Буковини су: Иштеншегитш−(1777.), Фогадјиштен−(1776.), Јожеффалва−(1785.), Хадикфалва−(1785.) и Андрашфалва−(1786.). Одавде је настао израз буковински Секељи.
[уреди] Споменик
Сам догађај је остао у трајном сећању Секеља, подигнут је и споменик почетком двадесетог века у Мадефалви. На врху пирамидалног споменика је Турул птица (мађ:Turulmadár) са раширеним крилима. На дну је спомен плоча на којој је између осталог и исписана реч SICVLICIDIVM која игром случаја и чудесном игром бројева, ако се саберу римски бројеви дају резултат 1764, година трагедије, иронично!
Кронограм "SICVLICIDIVM" је иначе потекао највероватније од грофа Лазар Јаноша (мађ:gróf Lázár János) који је са том латинском рећи обележио вековно посртање Секеља (SICVLI).
 |
|
 |
|---|---|---|
 |
|
 |
