Тибени

Из пројекта Википедија

Секељска села у Буковини− мапа

Тибени (рум: Tibeni, мађ: Istensegíts) је друго од пет села основаних од стране Секеља у Буковини. Село се налази у румунском делу Буковине у округу Сучава. Најближи већи град је Радауц (рум:Rădăuţi).

Остала четири села су: Фогадјиштен (рум: Iacobeşti), Хадикфалва (рум: Dorneşti), Јожеффалва (рум: Vornicenii Mici), и Андрашфалва (рум: Maneuţi).

[уреди] Историја постанка

Иштеншегитш је основан 1777. године, подигнут је са леве стране обале реке Сучаве одмах у комшилуку годину дана старијег брата Фогадјиштена исто на иницијативу Мартон Мора (мађ:Mártonffy Mór). Према подацима из црквених књига становници села, Секељи, су досељени из молдавског места званог Самошка (мађ: Számoskа). Првих осамдесет фамилија су насељени у подножју брда по имену Копас хеђ (мађ:Kopasz-hegy) или у преводу Ћелаво брдо. Међутим прво пролеће им није било баш најсретније. Пролећно отопљавање снега је донело и поплаве у новоосновано насеље, тако да су из тих разлога, страха од поплаве, померили цело село за километар више у брдо на место које се звало Чере тето (мађ:Csere-tetõ). Село се састојало из једне улице од 47 кућа са окућницама а такође је саграђен обор где су заједнички држали стоку ради лакшег очувања заједничког блага.

Према предању, село је добило име од угледног члана Секељ заједнице Кајтар Леринца (мађ:Kajtár Lõrinc) који је по доласку у нове крајеве одржао говор у коме је рекао: “Допусти нам премилостиви Боже да на овом месту нађемо наш већни мир. И зато ја желим, заједно са мојим сапатницима, да у твоју част ово место добије твоје име, и зато ово место нека се зове Иштеншегитш (Бог нам помогао)”.

Румунско име Тибени, које је носило претходно основано и напуштено место, користили су и Секељи, али су такође користили и варијацију Цибењи (мађ:Cibény).

[уреди] Вера и култура

Детаљ са Копје.

Досељени Секељи су били католици. У заједници са секељима из Фогадјиштена, који су започели градњу капеле 1776. године, у јесен су завршили градњу и посветили је Светој Тројици (мађ:Szentháromság).

Касније су додали 1800. године у славу Светог Духа малу цркву од дрвета и још касније, за време Ласла Иштвана (мађ:László István) 1894. започета и 12. Септембра 1898. је завршена данашња црква са торњем.

[уреди] Каснији догађаји

Секељи су се одавде почели масовније одсељавати 1883. године па све до 1941. године. Данас више нема ниједне Секељ фамилије да живи тамо.

	Историја Секеља
Предања Секеља Хуни Атила 406−453 Ердељ Ердељ Сикулени Олт (река) Секељи SICULICIDIUM Велике сеобе Секеља Буковина Сучава (река) Манеути † Јакобешти † Тибени † Дорнешти † Ворницени Мари Култура Секеља Копја Секељ капија Ровашко писмо Банатски Секељи Скореновац Иваново (Панчево) Војловица Види (Секељи) још: Чанго Мађарска имена Турул птица
	Категорија:Историја Секеља