5. април
Из пројекта Википедија
5. април (05.04) је 95. дан у години по грегоријанском календару (96. у преступној години). До краја године има још 270 дана.
Садржај |
[уреди] Догађаји
| Мар. - Април - Мај. | ||||||
| По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
| 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | 1 | 2 |
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| календар за 2006 г. цела година |
||||||
- 1242. - У бици на залеђеном Чудском језеру Руси под командом кнеза Александра Невског потукли немачке и холандске витезове, спречивши их да окупирају северозападне области Русије.
- 1818. - У бици код Маипуа чилеанске и аргентинске трупе поразиле шпанску војску, чиме је обезбеђена независност Чилеа.
- 1841. - У нишком, лесковачком, пиротском и врањском крају избила буна против Турака, позната као "Милојева и Срндакова буна", коју су предводили Милоје Јовановић и Никола Срндак. После борби код Прве Кутине и Горњег Матејевца, 23. априла 1841, Турци у крви угушили буну, многа села спалили, а Јовановића погубили.
- 1881. - Велика Британија у Преторији закључила мировни уговор с Бурима и признала независност јужноафричке републике Трансвал.
- 1887. - Краљ Милан Обреновић наименовао првих 16 чланова Српске краљевске академије основане 1. новембра 1886. Први председник био Јосиф Панчић, а секретар Јован Жујовић. Од 1888. академици сами бирали сталне и дописне чланове.
- 1896. - На Олимпијском стадиону у Атини отворене прве Олимпијске игре модерне епохе. Олимпијске игре трајале 10 дана, учествовала 484 такмичара, само мушкарци. Жене се такмиче од 1900, а 1924. уведене зимске олимпијске игре. Организатор игара и први председник Међународног олимпијског комитета био Француз Пјер де Кубертен.
- 1902. - На стадиону "Иброкс парк" у Глазгову погинуло 20, а повређено најмање 200 људи када се срушила трибина током фудбалске утакмице Шкотске и Енглеске.
- 1945. - Председник привремене владе Југославије Јосип Броз Тито у Москви потписао уговор о пријатељству и узајамној помоћи и послератној сарадњи СССР-а и Југославије.
- 1951. - Суд у Њујорку осудио на смрт Џулијуса и Етел Розенберг због шпијунаже у корист СССР-а.
- 1955. - Премијер Велике Британије Винстон Черчил поднео оставку, окончавши дугу политичку каријеру која је, уз успоне и падове трајала од почетка XX века. На положају премијера и лидера Конзервативне странке наследио га шеф дипломатије Ентони Идн.
- 1989. - Влада Пољске легализовала опозициони раднички синдикат "Солидарност". Основан 1980. као независни синдикат, "Солидарност" убрзо прерастао у масовнаидруштвено-политички покрет са око 10 милиона следбеника.
- 1992. - Грађани Сарајева, у жељи да спрече даље националне сукобе, опколили зграду Скупштине БиХ, захтевајући формирање владе националног спаса. На њих пуцали снајпери из оближњих солитера. Погинуло осам, повређено 50 демонстраната.
- 1999. -
- У ваздушним ударима НАТО-а на Југославију погођен центар Алексинца. Погинуло 17 цивила.
- Либија предала два своја држављанина оптужена за рушење путничког авиона у 1988. изнад Локберија, у Шкотској, када је погинуло 270 путника. Уједињене нације суспендовале санкције против Либије уведене 15. априла 1992.
- 2002. - Председник САД Џорџ Буш позвао Израел да се повуче са палестинских територија и најавио нову мировну мисију на Блиском истоку.
[уреди] Рођења
- 1588. - Томас Хобс, енглески филозоф († 1642.)
- 1724. - Ђовани Ђакопо Казанова, венецијански поморски официр, коцкар, алхемичар, виолиниста, шпијун, библиотекар, а у историју ушао као љубавник
- 1908. - Херберт фон Карајан, аустријски диригент († 1989.)
[уреди] Смрти
- 1794. - Жорж Дантон, француски револуционар
- 1865. - Корнелије Станковић, српски композитор, пијаниста и хоровођа (* 1831.)
- 1958. - Исидора Секулић, српска књижевница. (* 1877.)
- 1975. - Чанг Кај Шек, кинески генерал и политичар
- 1997. - Ален Гинзберг, амерички писац
