Самос

Из пројекта Википедија

Положај острва

Општи подаци
Префектура:	Префектура Самос
Главно мјесто:	Вати, гр. Βαθύ
Координате:	37° 44' Сгш 26° 50' Игд
Површина:	447,94 km²
Највиша тачка:	1433 m
Становништво:	око 42,000
Положај:	Егејско море источни дио
Позивни број:	(00) или +30 22730
Поштански број:	83000
Општине:	?
Код општине:	-x
Ауто ознаке:	`?`
Веб страна:	[1]
Карта острва

Самос (гр. Σαμός, турски. Sisam adası) је једно грчко острво у Егејском мору у југоисточном дијелу Грчке. Налази се у близини јонске обале Мале Азије, тј. Турске. Источни крај острва је од турског копна одвојен једним каналом који је широк свега 1 km.

Главни град острва, Вати

[уреди] Општи подаци

У антици Самос је називан: Антемис (Anthemis), што значи "Цвјетајући"; Питуза (Pitioussa), "Четинарско острво"; Дријуза (Drioussa), "Острво јелки", Кипаризија (Kyparissia), "Острво чемпреса"; Филас (Phillas), "Сухолисто острво" као и Партенија (Parthenia), "Дјевичанско острво" и Партеноаруза (Parthenoaroussa)

Острво посједује величину од 468 km² , а на њему се и налази једна од највећи планина у Егејском мору.

Највише узвишење овог брдовитог острва је планина Керкетефс (Kerketeus), која је у старом добу била називана и именом Cercetus. Највиши врх планине је врх Вигла (1.433 m).

Из свемира гледан, Самос представља попуњено острво, 43 km дугачко и 19 km широко.

Главни град острва је Вати (Пуни облик имена: Limín Vathéos, Дубока Лука) (гр. Βαθύ или Λιμήν Βαθέως). Главна мјеста многих грчких острва носе име Вати, а ово се такође може назвати именом "Самос-град". На острву данас живи око 42.000 становника.

Западни крај острва раније се називао Кантарион, Kantharion (Kap Domenikos), а источни крај Посејдон, Poseidion (Kap Gatos; данас Posidónio, гр. Ποσειδώνιο). Јужни крај је био називан Кап Колона (Kap Kolonna).

Самос је острво веома богато предјелима погодним за развој пољопривреде, за разлику од других грчких острва. Такође острво је богато водом, иако је најдужа ријека дугачка не више од 14 km. Типични производи са овог острва су дуван, вино, маслиново уље и плодови лимуна.

Координате: 37° 44' Сгш, 26° 50' Игд

[уреди] Историја

Самос је био насењен око 3000. пне. Палазгима, Каријцима и Лелезима, али њих су касније потисли Јоњани из Епидаура.

Споменик Питагори

У античко вријеме Самос је био значајан трговачки центар и био је од великог значаја за поморство. Између осталог, ово острво је било познато по својој црвеној, пресијавајућој керамици. Острво је постало посебно моћно за вријеме тиранина Поликрата (532.-522. пне.), који је на њему основао веома значајну поморску силу, али на крају га је персијски сатрап Ороитес намамио на лажне преговоре у Малу Азију, и тамо је био убијен. Поликратов брат Силосон напао је касније острво уз персијску помоћ и успио да завлада њиме као персијски сатрап, али уз страшна пустошења. Острвом је владао до 479. пне., када је острво ослобођено битком код Микале.

Исте године острво Самос је постало члан Првог Делског савеза и то као члан који не плаћа порез. Устанак становништва који је избио 440. пне. бијаше угушен од стране Перикла, тако да је Самос поново постао вазал Атине.

Током Пелопонеског рата (431-404. пне.) Самос је ратовао на страни Атине против Спарте, те је атинској флоти дао једну своју луку на располагање. Због тога, Самос је у крајњим годинама рата добио поново своје привилегије назад.

Острво је поново пало под власт Перзије 387. пне., али га је Атина повратила 366. пне..

365. пне. атички заповједник Тимотеј је након десет мјесеци опсаде главног града, успио да га освоји, из њега је протјерао цјелокупно становништво, а острво је окупирао атичким клерухијама, који су ту, како свједоче записи, чинили једну независну заједницу са посебном службом.

Тунел Еупалинос

Тек по смрти Александра Македонског острво је враћено Самирима (322. пне.), уз помоћ Пердике.

Касније острво је привремено припадало Египту. Острво се скупа са Антиохом III Великим и Митридатом VI борило против Рима, а 84. пне. је уједињено са римском провинциом Азијом.

Самос је био дио Римског Царства, потом Источног Римског Царства а 1550. године и дио Османлијског царства, када је дошло до великих пљачки.

У грчкој ослободилачкој борби од 1821. код самоса су Грци предвођени Канарисом извојевали једну веома значајну морску битку против Турака, године (1824). Без обзира на то, по Лондонском протоколу из 1827. Самос је 1830. године предат Турцима, а 11. децембра 1832. године, проглашено је главним градом једне кнежевине, која је била под обавезом плаћања данка. Дакле од 1832. године острво је припадало турском вилајету Џезаир. Управа је била пренешена на острво. Острво је углавном припојено Турској ради плаћања пореза.

11. новембра 1912. усљедила је прокламација припајања Самоса Грчкој Краљевини. Као исход Балканских ратова (1913.), Самос је поново постао дио Грчке.

Острво је за вријеме другог свјетског рата било опсједнуто италијанским трупама. 30. августа 1943. године у мјесту Кастанеа (Kastanéa) извршено је смакнуће 17 грчких устаника тзв. Андартес. Градови Вати (Βαθύ) и Питагорио (Πυθαγόρειο) су били бомбардовани у новембру 1943. године, од стране њемачких ваздушних снага.

[уреди] Туризам

У погледу туризма, Самос је веома добро развијен. У свим мјестима острва изграђена је, у функцији туризма, потребна инфраструктура.

Плаже су углавном шљинкасте и нису стрме и стјеновите, па су због тога честа одредница туриста који долазе са својим породицама. Чисте пјешчане плаже постоје само у мјесту Воцалакија (Votsalakia) и околини, или пак скроз на источној страни острва у мјесту Псили Амос (Psili Ammos).

Ово источно мјесто је притом право туристичко одредиште. Уколико се човјек нађе на Самосу, а при том му годи друштво већег броја људи, требао би се обавезно запутити у ово источно мјесто.

[уреди] Археологија

Стуб у Хереону

Дио зида у Хереону

Самос је пребогат рушевинама античке архитектуре.

Мјесто са највише археолошких ископина је Питагорио (Πυθαγόρειο), у чијој близини се налази значајно античко светилиште Хереон (Heraion), које је посвећено богињи Хери. Најранији олтар је био саграђен почетком 1. вијека п.н.е. Касније је, током године, дограђиван осталим религиозним објектима. Такозвани Роикос олтар, који је у међувремену саграђен, представља један од најзначајнијих грчких олтара. Сличним поступком је и Херин храм стално изнова дограђиван и сваки пут је бивао већи.

Антички зид

Тај храм у облику диптеруса још из Поликратовог времена, убраја се мећу највеће грчке храмове.

Мало даље од тог мјеста са археолошким ископинама у предјелу античког градског зида који је изградио Поликрат (данас:Питагорио), се налази закривени тунел Еупалиноса. Овај тунел се данас често грешком убраја међу седам свјетских чуда.

Иначе на многим мјестима острва налазе се многобројни антички артефакти. Модерна мола је саграђена углвном на темељима из антике. Ту је ископана и гимназија града, као и остатци гимназији припадајућег стадиона. Постоје ископине и римских терми.

[уреди] Клима

За вријеме љетних мјесеци на острву дува углавном јак вјетар (Углавном са сјевероистока), па је стога љетња жега прилично подношљива.

[уреди] Префектура и провинција Самос

Префектура Самос (Σάμος) обухвата острво Самос, Икарију и малу групу острва Фурни, тј. Фурни Корсеон. Главни град префектуре је град Вати, који се такође понекад назива Самос. У том граду се налазе главне луке ове провинције.

Префектура Самос је такође издијељена у двије провинције: Провинцију Самос и провинцију Икарија.