Александар Македонски
Из пројекта Википедија
| Ратови Александра Великог |
|---|
| Херонеја – Граник – Ис – Тир – Гаугамела – река Хидасп |
Александар III Велики, зван и Александар Македонски (Пела, 356. пне. - Вавилон, 13. јун, 323. пне. ), је био македонски краљ. Владао је 336. пне. - 323. пне.. Припадао је династији Аргеада. Као македонски краљ и хегемон Грка освојио је велико Персијско царство, те је са војском дошао до Индије. Након његове смрти у 33. години његово велико царство се распало у ратовима његових генерала-наследника који се зову дијадоси.
Садржај |
[уреди] Александрово детињство
Александарови родитељи су били македонски краљ Филип II Македонски и епирска принцеза Олимпијада. У младости му је учитељ био чувени грчки филозоф Аристотел. Аристотел је напустио краљевски двор 340. пне. и од тада Александар учествује у државним пословима. У бици код Херонеје, 338. пне., где је Филип II победио удружене Атину и Тебу, Александар је био заповедник левог крила.
Када се Филип растао од Олимпијаде и поново оженио другом женом, Александар се с оцем жестоко посвађао. Испрва је Александар отишао с мајком у Епир. Ипак, убрзо се вратио у Македонију и измирио с оцем. Филип је 336. пне. убијен од свог слуге Паусаније. Будући да је и овај одмах убијен позадина убиства никад није решена. Александар се одмах, уз подршку војске, а без веће опозиције, прогласио краљем. У то време Македонија је имала велику војну премоћ над Грчком, па се могло кренути на велики војни поход на Персију.
[уреди] Долазак на власт
Александар је најприје дошао у Коринт, где је од изасланика свих грчких градова, осим Спарте, именован врховним војним заповедником у походу на Персију. Тај поход је планирао пре смрти Филип II. Затим је отишао на север и поразио племена Трибале и Илире. У Грчкој су се међутим почеле ширити гласине о његовој смрти па се град Теба спремао на устанак. Александар је муњевито стигао пред Тебу и захтевао да се град преда. Када су ови то одбили, заузео је град силом. Неколико хиљада Тебанаца је окрутно убијено а сви преживели становници су продани у робље. Цели град је - осим храмова, разрушен, а сваки камен у граду преокренут. Након тога остали су се градови у Грчкој покорили.
[уреди] Александрови војни походи
334. пне. Александар је напокон кренуо на поход на Перзију. Управу Македоније поверио је Антипатеру. Антипатер је, да одржи мир у Грчкој, располагао војском од 13,000 људи. Јачина војске под Александром је била око 30.000 пешака и 5000 коњаника. То је укључивало око 15,000 Македонаца, 7,000 војника из грчких градова, а остало су били плаћеници. Други по рангу у македонској војсци био је искусни војсковођа Парменион. Перзијско царство је било у великој кризи. Локални сатрапи су у градовима и покрајинама владали практички самостално. Због тога Персијанци нису имали велику копнену војску, тек морнарицу. Први судар с персијском војском била је битка код Граника, 334. пне.. Македонска фаланга показала се супериорна над Персијанцима и Александар је остварио потпуну победу.
Заробљеници су послани у Грчку свезани у ланцима. Многи градови у Малој Азији отворили су Александру врата и дочекали га као спаситеља. Они који су пружали отпор били су заузети силом и сурово кажњени. У освојеним градовима Александар је избацивао тиране и успостављао демократска уређења. Тиме се осигурао од евентуалних побуна. Александар је одбијао поморску битку с Перзијанцима, већ је ишао на освајање поморских градова. Тиме је сузио простор перзијској флоти. Приликом уласка у град Гордион, Александар је мачем пресекао чувени Гордијев чвор. Према легенди онај који разреши овај замршен чвор владати ће светом. Пресецањем чвора Александар је тако испунио пророчанство.
Дарије III, перзијски цар, поражен је и у другој бици код Иса, 333. пне.. Битка код Иса је била одлучна Александрова победа и означава почетак краја Персије. По први пут су Персијанци изгубили, а да је Дарије водио битку. После битке Дарије бежи до Еуфрата, а Александар заробљава скоро целу његову породицу. У бици код Иса Александар је имао 30.000 војника, а Дарије III је имао 100.000 војника.Победом у бици против далеко бројнијег непријатеља Александар се доказао као војни геније.
Одбивши све Даријеве понуде за преговоре, војни поход се наставио. Тако је 332 пне. Александар без отпора ушао у Египат, гдје су га славили као ослободиоца док су му египатски свештеници указали "божанске почасти". У Египту је основао град Александрију, 331. пне.. Кроз цели свој поход Александар је основао неколико десетака градова, већином из војних разлога. Многи од њих су се звали Александрија. У међувремену, Антипатер је у Грчкој поразио спартанског краља Агиса III у бици код Мегалополиса, 331. пне., па је поход могао бити мирно настављен.
Тешко приступачан и окружен морем град Тир се одбијао предати. Опсада Тира трајала је седам мјесеци, али је заузет 332. пне.. Након заузимања града око 10.000 људи је масакрирано а сви преостали, око 30.000, продани су као робље. Александар прелази Тигар и Еуфрат без отпора. Дарије III као терен за обрачун са Александром одабире равницу, да може развити своју војску и тиме искористити бројчану надмоћ. Александар је поразио далеко бројнију војску Дарија III у бици код Гаугамеле и заузео Персеполис, 331. пне.. Персеполис је спалио као освету за бивше персијске палеже у Грчкој. Када се Дарије хтио предати убио га је његов слуга Бес и прогласио се његовим насљедником као Артаксеркс IV. Бес је 329. пне. ухваћен од Македонаца и убијен. Тиме је Перзија била освојена. Александар се прогласио наследником Перзијског царства и Вавилон прогласио главним градом свог империја.
327. пне. Александар је кренуо на нови војни поход, даље на исток. Премда је укупни број људи износио више од 100.000 то је укључивало и жене, децу,забављаче и друго. Војна сила је била око 40,000 војника. Источне делове Перзије освојио је без већег отпора. Индијски владар Пор дочекао га је код ријеке Хидасп с великом војском која је укључивала и 200 ратних слонова. Битка на реци Хидасп, 326. пне., била је крвава. Слонови су набијали Македонце кљовама док су Македонци слонове терали бакљама. У помутњи која је настала слонови су газили и једне и друге. Александар је ипак победио и заробио Пора, којег је затим ослободио и препустио му цивилну управу земље. Колико је далеко на исток доспио,није познато. Када је Александар намеравао ићи даље на исток до краја света војска је почела показивати знакове да постоји могућност побуне. Сурова клима и тропске кише смањиле су војни морал. Александар је пристао на повратак у Бабилон. Према легенди, када су војници одбили да га следе и одбацили оружје, Александар се затворио у свој шатор и почео плакати. 323. пне. Александар је планирао војни поход на север Африке. Војска је већ била спремна али је Александар изненада умро.
[уреди] Александрова смрт
Александар је умро у 33. години живота. Обично се наводи да је узрок смрти грозница или нека непозната болест.
[уреди] Владање великим царством
Након повратка из Индије Александар је брзо и окрутно поново успоставио свој ауторитет. Трећина сатрапа у провинцијама је смењена, а многи су осуђени на смрт и смакнути. Александар је имао намеру удружити Македонце и Персијанце у један народ и тиме спречити будуће сукобе. Због тога су сви његови македонски војници и официри, на његов наговор, узимали за жене Персијанке. Затим је почео примати Персијанце у војску под истим ( повлаштеним ) условима као и Македонце. Када је Александар одлучио да око 9,000 македонских војних ветерана врати у Македонију, у војсци је избила побуна. Побунила се цела македонска војска осим Александрове гарде. Александар је целу војску распустио, а узео у службу Персијанце. Затим је организирао велики банкет за око 9,000 људи. Тиме се ситуација смирила. Војни ветерани су се мирно с даровима и под водством Кратера вратили кућама.
[уреди] Место и значење у историји
Александар спада међу најзначајније особе у људској историји. У 13 година, колико је владао, створио је дотад највеће царство у историји. Та се држава простирала све од Македоније до Индије. Иако се његово царство распало готово одмах након његове смрти последице његових освајања су биле далекосежне. Персија, велико царство, престала је да постоји. Арамејски језик, службени језик у Перзији потиснут је у корист грчког језика. Оснивањем градова потакнуо је развој трговине и општенито економије. Од 334. пне., када је Александар кренуо на Персију, рачуна се почетак новог историјског раздобља које се зове хеленизам. Александар се убраја и међу највеће војне геније. Многим славним владарима и војсковођама, нпр. Гај Јулије Цезар, управо је он био животни узор.
[уреди] Дијадоси-наследници Александра Македонског
Дијадоси (грчки Διάδοχοι - наследници) су били генерали Александра Македонског, који су након његове смрти међусобним ратовима поделили царство. Ти међусобни ратови су почетак хеленистичког периода, када су многи народи прихватили грчку цивилизацију. После 40 година ратова дијадоса формирају се три династије:
- Селеукиди у Перзији, Вавилонији и Малој Азији
- Птолемејевићи или Лагиди у Египту
- Антигониди у Грчкој и Македонији
[уреди] Александар приватно
Александар је био и особно изузетна појава. У бици је увек био у првом реду заједно с пешацима и предводио их је. Његови војници су у њему видели Бога. Када се вратио из Индије затражио је да га се прогласи Богом, а у његовом присуству се морало клечити на кољенима.
Буран му је био и приватни живот. Женио се два пута и имао бројне љубавнице. Постоје и информације о хомосексуалним склоностима (Вариа Хисториа,12.7). Прва жена, бактријска принцеза Роксана родила је након његове смрти Александра IV Македонског. Друга жена му је била Статеира, кћер Дарија III. Са својом љубавницом Барсином имао је сина Херакла. Сви су они убијени у борбама након његове смрти.
[уреди] Александар и модерна култура
Снимљено је више филмова о Александру Великом, познатији су:
- „Александар Велики“ (енг. "Alexander the Great") из 1956. године у режији Роберта Росена с Ричардом Бартоном у главној улози)
- „Александар“ (енг. "Alexander"), 2004. године у режији Оливера Стоуна с Колином Фарелом у главној улози)
[уреди] Види још
- Битка код Гаугамеле
- Битка код Иса
- Битка на реци Хидасп
- Битка код Граника
- Опсада Тира
- Битка код Херонеје
- дијадоси
- Александрова смрт
- Букефал - чувени коњ
[уреди] Спољашње везе
- Alexander the Great: An annotated list of primary sources from Livius.org
- Alexander the Great Alexander the Great forum, articles, and referenced information.
- Wiki Classical Dictionary, extant sources and fragmentary and lost sources
- Plutarch, Life of Alexander (in English)
- Justin, Epitome of the Philippic History of Pompeius Trogus (in English)
- Plutarch, Of the Fortune or Virtue of Alexander the Great (in English)
- Quintus Curtius Rufus, Histories of Alexander (in Latin)
- Alexander's Death from Alexander the Great on the Web: 1,000 resources about Alexander the Great
- Alexander The Great in the French museum Le Louvre
