Микенска уметност

Из пројекта Википедија

Овом чланку или једном његовом делу је потребно сређивање.

Оно подразумева категоризацију, унутрашње повезивање, разламање текста и слична уређивања, како би се добио квалитетнији чланак.

Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите.

Отприлике у исто време када се на Криту развијала култура нових палата, на југоисточној обали Грчке настајала је цивилизација чији је центар био у граду Микени на северном Пелопонезу. Одатле су Микенци почели колонизацију грчких острва и унутрашњости, делова малоазијске Сицилије. После уништења Кнососа и минојске цивилизације, Микена је постала највећа трговачка и војна сила на Егејском мору. Микенци су били учесници у једном од ратова дубоко усађеним у памћење старих Грка - Тројанском рату.

После 1300.г.п.н.е. настаје интензивна градитељска активност у Микени и њеним колонијама. Они су око својих градова и палата подизали снажне одбрамбене бедеме од великих, грубо тесаних камених блокова зиданих без малтера. Ови бедеми су својом импозантном дебљином (од 7 до невероватних 17 метара) до те мере импресионирали старе Грке да су их у каснијим временима назвали киклопским. Веровали су да су их подигли једнооки дивови Киклопи. Најопзнатији остатак таквих бедема је Лавља капија.

Централни мотив микенских палата је била крељевска дворана за аудијенције, тзв. мегарон - правоугаона дворана са округлим огњиштем у средини. Из мегарона се касније развио грчки храм. Нема монументалних скулптура, али има пуно савршено израђених предмета ситне пластике - накита, оруђа, посуђа. Можда је ова уметност дамо декаденција Минојске уметности - исти су облици и колорит, али су облици тврђи.

Скромни гробови из периода 2000 године п.н.е. дали су само нешто једноставне грнчарије и понеки комад бронзаног оружја. Око 1600 године п.н.е. јављају се дубоке гробнице у виду окна, а мало касније и коничне камене коморе – кошнице нпр. Атрејева ризница. У њима је нађено веома много предмета за личну употребу: посуде за пиће, накит, оружје, маске и сл. добрим делом златних и изврсно занатски израђених. Иако нису нађене претпоставља се да је постојала богата декоративна шема зидних слика и пластичних орнамената у краљевској дворани за аудијенције.

Сличност између Микене и Крита огледа се у непостојању сакралних објеката. Изгледа да су и Микенци одржавали обреде на отвореном или малим олтарима у склопу палата. Најближе религијској теми јесте мала групна фигура "Три божанства"

[уреди] Сликарство

Сликарство очигледно вуче корене из минојског сликарства, али постоје битне разлике. Поново се појављује геометризација, која је била присутна у ранијим периодима, цртеж је оштар а фигура спутанија.

Дела

Жена носи плочу, Тиринис

Фреска осликана чврстом континуинираном линијом. Жена носи кариране панталоне. Фигура је спутана, запета. Приказана је фронтално са покушајем скраћења.

Ваза ратника, 1200.г.п.н.е.

Сачувај је само фрагмент, који приказује ратнике у поворци.

[уреди] Рељеф

Рељеф се такође јако ослања на минојско наслеђе, али су Микенци радили првенствено у камену.

Дела:

Пехари из Вафија, 1400.г.п.н.е.

То су два пехара. Један представља човека који покушава да ухвати бика мрежом и да га припитоми, а други припитомљеног бика. Рађени су техником искуцавања у злату. Јака је сличост фигура онима са минојске "вазе жетелаца", а бика са фреске са тореадором. Са друге стране, тема је оригинално микенска - Минојци нису приказивали толико свакодневне догађаје.

Лавља капија, око 1250.г.п.н.е, Микена

То је капија у сачуваном фрагменту киклопског бедема. Изнад надвратника зид је направљен у виду троугласте конструкције, чиме се олакшава притисак од зида изнад. то ингениозно решење је заменило лук, који Микенци нису познавали. (Сличан принцип су користили и стари Египћани). Унутар те конструкције смештен је необичан камени рељеф са лавовома, који подсећа на чуваре врата у асирској архитектури.

[уреди] Вајарство

Дела:

Три божанства, 1550 – 1400 године п.н.е., слоновача

То је мала фигура коај приказује две женске фигуре и једно дете. Изванредна суптилност ове фигуре, неусиљеност покрета и израза се може поредити са минојдким фрескама. Ту се јавља нежна игра покрета и присно људско осећање. који немају паралеле ни у једној ранијој уметности.

Златна маска из Требевиша, 6. в.п.н.е.

Наљђена је у Микени у гробници Атрида. То је посмтрна маска израђена од златног лима, који је пресован на лицу покојника. Маска подсећа на посмртне маске египатских фараона.