Минојска цивилизација
Из пројекта Википедија
Минојска цивилизација је античко друштво чије је средиште Крит. Крит је острво у Средоземном мору дугачко 200, а широко 50 км. Минојска цивилизација има ово име јер се врховни свештеник и највећи владар звао Минос. Минојска цивилизација настала је око 3000 год пне, а свој врхунац доживљавала је око 1500 г. пне. О историји Крита сазнаје се на основу ископина, којих има много. Минојци су дошли на Крит са копна Грчке. Клима и земљиште је било повољно те су се овде и населили. Главни град који су Минојци подигли био је Кносос. Ту је живело највише становника и налазила се владарева палата. Други важан град на Криту био је Фестос.
[уреди] Привреда
Од самог свог почетка Крит се веома брзо развијао, јер је био острво и није стрепело од напада других народа онолико колико су стрепеле копнене државе. Пољoпривреда је била највише развијена. Своје пољoпривредне производе у великој мери извозили. Обрађивали су камен, бронзу, сребро, злато и правили разне украсе, ножеве, секире. Ископани су и многи грнчарски производи на којима су сликане животиње или геометријски цртежи. Минојска уметност такође била веома развијена.
[уреди] Ратови
У свом првом раздобљу Минојци нису ни са ким ратовали, међутим са временом почели су напади од других Грчких племена. Најзад, око 1400 год п.н.е Кносос је разорен од стране Микенаца, народа који је био настањен на Пелопонезу. Минојска цивилизација била је веома значајна, јер су Микенци Минојску културу пренели на копно и тамо створили нову, засновану на минојској, микенску културу.
Види још:
