Асирска уметност

Из пројекта Википедија

Асирци су били за Сумере оно што су римљани били за Грке. Њихова цивилизација је почивала на остварењима Сумера, али су их тумачили на посебан начин. Палате асирских владара достигле су велику величину и сјај. Зграде су од опеке - сумерско наслеђе, а капије и нижи делови унутрашњих зидова важних просторија облагали су великим каменим плочама. Камене плоче су Асирски додатак, јер на северу Месопотамије, одакле су дошли Асирци може да се нађе камен. Оне су украшене ниским рељефима или пак представљају демоне чуваре у комбинацији рељефа и слободне пластике са задатком да на појединца оставе утисак моћи и величанства краља. У палатама су се налазили рељефи који су описивали краљеве војничке подвиге са натписима и другим подацима. Рељефи садрже мноштво података о биткама, догађајима и учесницима. У тим призорма нема ни драме ни хероизма - исход се не доводи у питање. То су најстарији наративни рељефи – сликарско приповедање. Описати догађај у специфичном времену и простору било је изван домашаја и египатске и сумерске уметности. Асирци су морали да створе читав низ нових решења да би се изборили са проблемом сликарског приповедања. Рељеф је плитак, али захваљујући утанчаној градацији површине, велике је масе и запремине. Животиње су велике физичке снаге. Рељеф је пун драматске снаге. Због мноштва приказаних догађаја на рељефина, није остајало довољно места за глорификацију суверена. Тој сврси су служили посебни решефи на којима је владар приказиван у лову на лавове. То је био више церемонијални лов у знак сећања на рани период када су владари морали да заиста штите своје племе од лавова. Војници би штитовима образовали квадрат у који би била пуштана животиња коју је краљ убијао.

Дела:

Капија на тврђави Саргона II у Хорсабаду – крилати бик са људском главом, 721. – 705. године п.н.е.

Асурнасирпал II у лову на лавове, рељеф, 850. године п.н.е.

За разлику од мање више монотоних рељефа који су приказивали битке, овај рељеф је пун драматичног узбуђења. Величанствени и снажан рањени лав напада краљевске двоколице.

Пљачкање града Хамануа од стране Асурбанипала, из Ниниве, око 650.г.п.н.е.

Одличан пример раног наративног рељфа. У првом плану приказује пустошење еламићанског града Хамануа, у другом војници одлаз низ пошумљени брег натоварени пленом. Ова друга група је интересантна због начина представљања - пут којим иду војници се шири према првом плану, као да је намера била да се прикаже у перспективи, уоквирујући при том војнике као трака. Чудна мешавина начина представљања али упечатљиво решење повезивања првог плана са позадином.