Месопотамска уметност
Из пројекта Википедија
Паралелно са развојем Египта, друга историјска цивилизација се рађала на Блиском истоку, постепено напуштајући неолитско друштво. Између 3500. и 3000. г.п.н.е. у долини Тигра и Еуфрата, на територији данашњег Ирака источне Сирије и Ирана настала је Месопотамија. За разлику од Египта, дошло до дуготрајнјијег уједињавања племена, те је њена историја обележена сталним сукобима. Ипак, постоје основе на којима почива читава месопотамска цивилизација, а то заједничко наслеђе успоставили су Сумери.
Месопотамска култура је била самоникла, јер нису имали контаката са другим културама и континутет није тако јак као код Египта. На северу су били Асирци, у планински преселима, сточари и ловци. Култура се споро развијала и била је Калифског типа. На југу су били земљорадници - Убаидска, Уручка и Ђемдет-Насерска култура, које карактерише брз ритам мењања културе. Сумери су оснивачи месопотамске цивилизације и утемељивачи културе. Дошли су око 4000 г.п.н.е. ит Персија|Персије у јужну Месопотамију и основали читав низ градова-држава.
Опште карактеристике уметности:
Уметност Месопотамије има изразито официјелни, профани карактер. Везана је за виши слој друштва и владајућу класу. Док египатска уметност има загробни карактер, месопотамска је намењена гледању. Дају предност физичкој снази. Људске фигуре имају лоше пропорције, збијене су и снажне. Све је сажето у маси из које се извлаче делови тела и глава који су хипертрофирани (преувеличани). Предност се даје мушкој фигури, која није индивидуализана, већ приказује општа етничка својства. Женска фигура се јавља само у најранијем периоду, као почаст мајци природи.
Најзаступљенији видови уметности су рељеф и скулптура.
Због недостатка других грађевинских материјала, Месопотамци су развили систем серијске производње глеђосаних опека помоћу калупа. Опеке су рељефно обрађене и од одређеног броја елемената се образује фигура, која се више пута понавља,варирајући у појединостима (боја, ритам, орнаменти, хаљине ратника, окрећу се главе сваком трећем ратнику). Употреба калупа доводи до серијске производње рељефа - рељеф оријенталног типа. Људска фигура је приказана у фронталитету да би се избегла скраћења. У представљању простора користе принцип суперпонирања - ниже је ближе.
Епохе:
- Сумер (3500 – 2340 године п.н.е.) главни град Урук
- Акад (2340 – 2180 године п.н.е.), стапање Семита са Сумерима, владар Саргон и његови наследници, његов унук је Нарам-Син
- 2180 – 2125 године п.н.е., владају племена са североистока
- Новосумерско раздобље (2125 – 2000 године п.н.е.), главни град Ур, само је Лагаш био самосталан град-држава – владар Гудеа
- 2000 – 1000 године п.н.е., Хикси и други народи у Месопотамији, само је Вавилон од 1760 – 1600 године п.н.е. самосталан, оснивач Хамураби
- Асирија (1000 – 612 године п.н.е.), од 2000-1500 године п.н.е. Хитити насељавају Анадолију, а Митанци Сирију, Асур и СЗ Месопотамију. 1360 године п.н.е. Хитити покоравају Митанце, те Асирија поново стиче самосталност. 612 године п.н.е. пад Асирије, док јужни део државе остаје слободан – Нови Вавилон
- Нови Вавилон (612 – 539 године п.н.е.), владар Навукодоносор, Семирамидини вртови
- Персија (осваја Вавилон 539 године п.н.е. – до 331 године п.н.е. кад је осваја Александар Велики), династија Ахменида, владар Кир Велики
- Персија династија Сасанида
Подела:
