Карло VI Луди
Из пројекта Википедија
Карло VI Луди (3. децембар 1368. - 21. октобар 1422.) био је француски краљ из династије Валоа од 1380. до 1422. Током његове власти траје Стогодишњи рат. Пошто је ментално оболео власт су преузели регенти. Међу регентима настаје 1404. сукоб око тога ко ће владати у име лудог краља. Енглези користе грађански рат па освајају Нормандију 1419., а 1420. присиљавају Французе да краљеви Француске буду из енглеске династије.
Садржај |
[уреди] Рани живот
Син је краља Карла V Мудрог. Постао је краљ 1380., када је имао 11 година. Све до његове пунолетности 1388. Француском влада као регент његов стриц Филип II Ћелави. Од средине двадесетих година живота појављују му се психозе. Остаје тако луд до краја живота. Верује се да је боловао од шизофреније или неке друге душевне болести.
[уреди] Краљ постаје луд
Прва појава лудила је била 1392., када је покушао убити свога пријатеља и саветника. Затим покреће војску 1392. у поход против наводног убице, који се склонио у Бретању. На том походу један сељак га је преплашио да ће бити издан. Тога дана је стварно помислио од уобичајених догађаја да га издају, па је махао мачем свуда око себе и у лудилу је убио неколико својих витезова. Војници су га некако успели зграбити и положити на земљу, где је пао у кому.
После тога догађаја Филип II Ћелави (војвода Бургундије) поново постаје регент, не узимајући у обзир мишљење Карлових саветника.
Током целог живота ментална болест му се понављала. Током напада 1393. није се могао сетити свога имена, није знао да је краљ и бежао је од своје жене. Није препознавао децу, али је познавао брата и саветнике и сећао се умрлих особа. У каснијим нападима завијао би палатама као вук и одбијао би да се купа месецима, а сматрао је да је направљен од стакла.
[уреди] Бал људи који горе
Јануара 1393. краљица је организовала забаву. Краљ и 4 друга племића обукли су се као дивљаци и плесали су везани ланцима један за другог. Краљев брат Луј Орлеански приближио се са упаљеном бакљом, која је упалила једног од везаних плесача. Једна од војвоткиња је пребацила своју одећу преко краља и тако га спасила. Остала 4 плесача су се запалила.
[уреди] Мир са Енглеском
Стогодишњи рат се наставља и током владавине Карла VI Лудог. Било је покушаја мира 1396., када се Карлова ћерка Изабела Валоа удала за енглеског краља Ричарда II. Тај мир је трајао 19 година.
[уреди] Грађански рат
Јован II Бургундијски, звани Јован Неустрашиви постаје 1404. војвода од Бургундије и долази у отворен сукоб са Лујом Орлеанским, Карловим братом. Сукоб је око тога ко ће владати у име лудог краља. Луј Орлеански постаје краљичин љубавник, па тиме постаје чувар престолонаследника и краљеве деце.
Луј Орлеански је убијен 1407. по налогу Јована Неустрашивог. После бега из Париза и неколико мањих окршаја, Јован II Бургундијски задобија краљево поверење. Споразумом из Чартра потписаном 9. маја 1409. краљ Карло Луди опрашта Јовану II Бургундијском злочин. Јован Неустрашиви поново постаје чувар престолонаследника.
[уреди] Енглези користе грађански рат за инвазију Француске
Породица Армањак стаје на страну Орлеанса, а против Јована Бургундијског. У грађанском рату, који је уследио обе стране траже помоћ Енглеза, што користи енглески краљ Хенрик V, па врши инвазију 1415. Породица Армањак је Хенрику V понудила границе из 1369., а овај је то одбио, тражећи границе из 13 века.
У бици код Азенкура 1415. Енглези побеђују далеко бројнију француску војску. Јован II Бургундијски није суделовао у тој бици, чиме је фактички стао на страну Енглеза. После тога Хенрик V заузима велики део Француске. Јован II Бургундијски заузима Париз 1418.
[уреди] Енглези заузели Нормандију
Посебно је за Енглезе био симболичан повратак Нормандије 1419. након 200 година француске власти. Иако није био отворено енглески савезник, Јован II Бургундијски није ништа учинио да спречи пад Руана у Нормандији 1419. у енглеске руке. Престолонаследник Карло VII Победник на превару хвата и убија Јована II Бургундијског 10. септембра 1419. Енглези су били толико надмоћни да су Французи морали прихватити мировни споразум у Троју 1420.
[уреди] Енглески краљеви постају краљеви Француске
Хенрик V постаје регент, а његова деца наследници француског трона. То је потврђено женидбом Хенрика V са Катарином Валоа, ћерком краља Карла VI Лудог. Француска скупштина је потврдила тај споразум. Хенрик V умире само два месеца пре Карла VI Лудог.
После смрти Карла VI Лудог, малолетни Хенрик VI постаје краљ и Француске и Енглеске. Међутим, многи Французи, укључујући и Јованку Орлеанку су сматрали да је краљ тако поступио због менталне болести и да зато споразум из Троја не важи.
Карла VI Лудог ће наследити Карло VII Победник. Катарина Валоа, која се удала за Хенрика V пренела је менталну болест на свог сина Хенрика VI, а његова неспособност да влада произвешће касније Рат Ружа.
| Претходник: Карло V Мудри |
Француски краљеви (1380 - 1422) |
Наследник: Карло VII Победник |
| Претходник: {{{пре2}}} |
{{{списак2}}} | Наследник: {{{после2}}} |
| Претходник: {{{пре3}}} |
{{{списак3}}} | Наследник: {{{после3}}} |
| Претходник: {{{пре4}}} |
{{{списак4}}} | Наследник: {{{после4}}} |
| Француски владари | ||
|---|---|---|
|
Анри IV | Марија Медичи | Луј XIII | Ана Аустријска | Луј XIV | Луј Август | Филип II | Луј XV | Луј XVI Луј XVII | Наполеон I Бонапарта | Луј XVIII | Карло X | Луј XIX | Хенрик V | Луј-Филип | Наполеон III Бонапарта |
||
