Кардинални број
Из пројекта Википедија
Кардинални број коначног скупа је број елемената скупа. У случају бесконачних скупова кардинални број се може дефинисати као врста бесконачног скупа у који се дати скуп може пресликати са бијекцијом.
Врсте бесконачних скупова су такође познате као степени бесконачности од којих постоје два који су од посебног интереса
- (алеф нула) - степен бесконачности скупа природних бројева
- - или континуум, степен бесконачности скупа реалних бројева
Скупови са кардиналним бројем се такође зову пребројивим скуповима. Интуитивно, елементи пребројивог скупа се могу поређати помоћу бијекције на скуп природних бројева, тј. .
Теорија бројева и концепт бесконачности садрже доста резултата који се противе интуицији и делују изненађујуће за лаике нпр. скуп парних бројева је пребројив тј има "исти" број елемената као скуп свих природних бројева . Овај резултат лаички делује изненађујуће пошто на први поглед изгледа да постоји двоструко више природних бројева него парних, али се може једноставно доказати преко бијекције којом се парни бројеви могу поређати у .
Георг Кантор је формулисао хипотезу континуума која тврди да не постоји кардинални број између и континуума, тј. .
За дати скуп можемо дефинисати кардинални број скупа свих подскупова као . Кардинални бројеви и су повезани преко једначине . Генерализована хипотеза континуума тврди .
Овај незавршени чланак Кардинални број, везан је за математику. Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га. |