Бока которска

Из пројекта Википедија

Снимак Боке которске из сателита

Бока которска је највећи залив Јадранског мора (87.334 km²). Дубоко је зашла под литице Ловћена и Орјена као да их је размакла снагом воде. Почиње Херцегновским заливом, који се сужава Кумборски тјеснац, њиме пријелази у Тиватски залив, па кроз Вериге улази у Рисански и Которски залив. Сва је опточена мјестима – Њивице, Игало, Херцег Нови, Савина, Мељине, Зеленика, Кумбор, Ђеновићи, Баошић, Бијела, Каменари, Морињ, Рисан, Пераст, Љута, Котор, Прчањ, Тиват, Кртоле, Крашићи, Радовићи, Росе а између њих је још десетак малих насеља.

Боку которску су прославили храбри поморци, вјешти мајстори, градитељи, многи истакнути умни људи. Има славну историју – од грчких колонија, преко Илира, Рима, Византије, српске и босанске средњовијековне државе, до Турака, Млечана (видети: Млетачка република), Руса, Наполеона и Аустрије. Сви су имали амбиције да њоме господаре. Поморство је била основа живота и дало је печат великом културном наслијеђу. У XVII и XVIII веку Бока је имала преко 300 бродова дуге пловидбе и до 300 мањих, који су годишње зарађивали 200.000 млетачких златника. Пераштани су у XVI веку имали поморску школу (Наутика) на гласу, а у њој су школовали морнаре и за руског цара Петра Великог.

[уреди] Историја

Бока Которска након пада Млетачке републике (1792. - 1807.)

[уреди] Види још

Бока (литерарни чланак) (Стјепан Митров Љубиша, Краљ Никола Петровић, Алекса Шантић,...)
Бокељи
Боко-которска епископија

[уреди] Спољна повезница

[уреди] Галерија слика

Стара карта Боке	Вериге - Мјесто гдје је залив најужи, а вода најдубља	Форта Маре - Тврђава у Херцег Новом	Старинска ношња Бокеља
Српски Соко - Херцег Нови, јавна вјежба на Савини 28/8 1912.