Орјен

Из пројекта Википедија

Орјен

највиши врх Орјена	Карта
Опште информације
Надморска вис.	1894 m
Држава	Црна Гора
Планина	Динариди
Геоморфологија	Глациокарст
Геолошка старост	Креда
Географски положај	сгш. 42°34′ игд. 18° 32′
Интернет страница	http://subra.users.cg.yu/indexcg.htm
Занимљивости
Највиши врх јадранског приморја	Зубачки кабао
највећи залив Јадрана	Бокa Которскa

Орјен (42.34°N, 18.32°E) је највиша субадриатичка планина динарског орогена. Са 1894 m Зубачки кабао је највиши од укупно 6 врхова изнад 1800 m. Као јако кршевита планина Орјен је безводан а поред тога ту са 4762 mm/m²а пада највише кише у Европи. Орјен се састоји од неколико паралеллних ланца који се пружају од северозапада према југоистоку. Између ланаца су дубоки долови као Реовачки до, Дубоки до, Добри до и Убајски до. Они су глацијални долови који поред дужина од неколико километара досижу значајне ширине од 2 km. Рељеф Орјена је изразито глациокарстног карактера што је матични субстрат веома чист кречњак, а глацијација је овде била јако снажна. Ледена капа је у време глацијала достигла величину од 150 km². Глечери су силазили са свих страна Орјена а најзначајнији су били глечери према Рисну (до Кнежеваца), Драгаљског поља, где je један ледник сишао и у Добром долу. Северна страна Орјена се зове Бијела гора. најизразитији je високопланински предео је пркривен великим поврсима високим буково-јеловим сумама.

[уреди] Висока планина

Орјен са Боком Которском

Орјен је највиша планина приморског динарског орогена. Друкчије речено ово је једина далматинска висока планина. Термин је дефинисао Тролл (немачки географ). Разуме се да високе планине по геоморфолошким, климатским и вегетационим особинама знатно разликују од других предела и нижих планина.

У високе планине спадају Алпе, Пиринеје, Кавказ, Хималаја, Роцкy Моунтаинс итд. Балканске планине само делимично испуњавају дефиницију, која тражи следеце атрибуте:

1. да се планина издиже изнад снежне границе што омогућава формирање глечера, или да су такве постојале за време плеистоцена.
2. да је изражен алпински вегетациони простор изнад шумске границе.
3. да између шумске, и ако постоји снежне границе, владају солифлувидијалне процеси
4. да се простор одликује стрмим нагибима и да је релативна релијефна енергија већа од 500 м

На Орјену је вегетациони алпински простор формиран на свим већим врховима и гребенима. Солифлувидијалне процесе као последице дневних залеђивања и одлеђивања земљишта су запажене углавном на северним странама Јастребице, Бугањске греде, Реоваћке греде, Пазуе и у Павловаћком долу испод Зубаћког кабла. Сипари су најмаркантније последице тих процеса. Релијефна енергија, која достиже абсолутну вредност од 1893 м, а релативну од 650 м на хоризонталној даљини од 1 км, такође би одговарала за сврставање Орјена у високе планине.

[уреди] Глацијални трагови

Једино што би Орјену одузело то признање је недостатак глечера. Познато је да глечери на Балкану непостоје. Али их је било пре 20 000 година. Глечери су обликовали својом великом масом и енергијом планине попут Проклетија, Дурмитора, Пирина, Риле, Прења и Орјена.Велики немачки географ ПЕНЦК (учитељ Јован Цвијић) је 1899 установио да је Орјен за време плајстоцена лежео 700 м изнад снежне границе. Тако су се развили велики глечери који су силазили до самог руба Боке Которске. Глечери су оставили низ трагова као циркове, морене, валове и мутониране стене. Глечерски валови формирани су у Реовацком и Добром долу. Имали су дузину од 10 км и заврсавали се великим терминалним моренама. Субрин амфитеатер је по геоморфолошкој еволуцији специфични цирк лавинског типа. Таквих данас има у западним Алпима, Кавказу и Хималају.

Цирк Борови до на северној страни Бијеле горе

Према изтраживању орјенске глацијације ледена маса је достигла величину од 150 км² и дебљину до 350 м. Деловање ледника је најуочљивије у љутом изгледу изразито глацијално обликована врха Орјена. Некадашњи глечери и данас утичу на екологију Орјена. Ледено доба је имало још једну велику последицу. За више од 2 милиона година колико је трајало, изменио се живи свет. Биљке и животиње, које се нису могле прилагодити тешким условима промене климе су исчеселе. Тако живи свет на Орјену још увек носи печат добијен у време глацијације. То је разумљиво ако се реалисује да се ледено доба завршило само пре 10.500 година. Задњи глечер се са Орјена повукао пре 15.000 година. Остале су неке биљке које су иначе из арктичних крајева нашле уточисте на највишим врховима. Такве глацијалне реликте нађене на Орјену су Дрyас оцтопетала (ретко на Јастребици), Леонтоподиум алпинум (наведен у литератури), Хиерациум виллосум, Бетула пендула.

[уреди] Карст и Земљисте

[уреди] Карст

Поскок је веома чест као и остале животиње чудне карст фауне

Чињеница је да Орјен припада реону са најизраженијим вантропским карстом. Овакав кванти- и квалитативано развијени карст има «неповољне» особине:

• Прво данашње субтропске климатске прилике, које владају на Орјену, не дозвољавају могућност формирање дренажних система са мањим и већим водотоцима. Цео талог понире и гравитацијском снагом се спуста у дубину до баријерних слојева. Последица је земљишна аридност предела.

• Друго је спори и слаби развитак тла. Ако се изузме црвеница која је фосилног карактера и формирана је пре неколико милиона година, на компактном кречњаку под субтропском климом дубљих земљишта нема. Само кад дође до јаћих транслокација попут клизања нађу се и дубоки слојеви земље. Чисти крећњак са више од 95 % ЦаЦО³ као динарски, недозвољава да резидуални минерали, којих има јако мало, остају као неорганична база у земљишној еволуцију.

[уреди] Земљиште

Ако почетни субстрат није компактна стена него већ попут сипара или наноса састављен од изломљеног камена педогенеса има и попут ћистог крећњачког субстрата боље услове. Таквих наноса на Орјену има тамо где су били глечери. Моренски наноси некарстификују а капиларно и адсорпцијарно држе знатне колицине воде. Разлог да морене некарстификују је у великој примарној порозности што условљава да се коросивни процеси који стварају прави карст попут шкрапе, јаме и итд. немогу формирати. Несумљиво су морене најбоље басе педогенске еволуције на карсту.

На Орјену високе шуме расту искљућиво на таквим субстратима. Некадашња, додуше боровима пошумљена морена код Камена спада у овакве локације али и све остале морене свих 17 орјенских глечера од којих је само у Врбањско пољу силазило 4. На осталим приморским планина овакво заљеђивање није било и нема ни близу kвалитативно сличних станишта.

Остало земљиште је јако скелетирано и припада планинским црницима (буавица, рендцине). Планинске црнице богате су хумусом. Због плиткости нису повољне за шуме. Лаборантне анализе орјенског земљишта показали су да земљиште на моренама има пх вредност од 4.5 (кисело) до 7 (слабо басићно). Добро је снабдевано азотом и има довољне количине глине. Глина је пресудни фактор хранљивости земљишта. Дубина хоризонта је већа од 1м што олакшава да за време летњих суша вегетација дође до воде.

[уреди] Клима и вегетација

[уреди] Клима

Климатска станица Црквице на Орјену

На данашњи биљни свет несумњиво највише утичу климатске прилике. Ове се одликују локацијом Орјена у субтропској зони у саставу динарског орогена. Две чињенице су одлучујиће. Прво дужина летње суше и друго влажне и хладне зиме. По обиму падавина Орјен је на првом месту у европи. Летјне суше по статистици трају 2 месеца. Зависно од године и трају више месеци, а понекад нису изражене.

Зиме су такође критично доба. Оне су у динаридима често оштре са пресудном појавом два различита система ветра. На једној страни хладна и сува континентална бура а на другој умерно топли и јако влажни југо, који доноси несвакодневне количине падавина са изразитим интенситетом. Бура је снажан ветар из северног квадранта. Доноси приморју неприлике које кроз ниске температуре утиће на формацију вегетације. На динарској обали јадрана осетљивија зимзелена вегетација зато није толико развијена као што је у грчкој или италији. Биљке боље адаптиране на периодичне мразеве приметћују се близу приморја. Југо је такође снажан ветар и стиже са медитеранским циклонима.

У хладном добу године циклони доносе велике количине влаге преласком релативно топлог средоземног мора. Пре форсираном дизању преко зими хладних динарида, долази до конденсације и до најобилнијих падавина у европи.

Снежни покривач траје на Бијелој гори и више од 140 дана. Велики оцеанитет условљава доминацију букових шума које у чистим сатојима доминирају монатни појас.

На дубљим земљиштима буква онемогућава другим дрвећима да се насељавају. Тек у нешто хладнијим крајевима Бијеле горе успева и јела да конкурише. Јела је једини изузетак да успева и на јако засењеним меситима и има дужи век од букве. Старе јеле достижу старост већу од 300 године а муникина стабла старија од 500 година нису реткост. Јако истурени терен даје i муники могучност за опстанак. У нижим зонама субмедитеранске врсте замене букву. Те шуме су богатије врстама али због близкости насеља јаће девастиране. Јавор глувачи, бели и црни граб, цер, македонски храст и друге стварају шуме богате жбунима. Најлепше су развијене код Кнежлаца и у Јасеновом долу. У приземној флори доминирају термофилне биљке а нароћито има много врста орхидеја, дивљу лалу и шумарицу.

[уреди] Вегетација

Формације вегетације на профилу Орјена

Прастара јела у прашумама Орјена

Зонација је редослед вегетационих формација које се мењају на вертикалном и хоризонталним профилу. На Орјену у 4 климазоналним висинским појасима има шест вегетационих формација које спадају у две велике еволуционе групе: медитеранску и евросибириску. Вегетационе класе су обележене својим латинском именом, а стуб на левој страни показује којој климатској зони припадају.

Унутар шума јела насељава у ћистим састојима или са муником и црним бором јако изломљене стене. Изнад шуме је алпински реон који је најистуренији ветру (бура, југо). Понека муника доспева и на највише врхове. Алпински простор је еколошки најкритићнији појас. Биљни свет разним адаптацијама успева да издржи снажни ветар, ниске температуре, појачано сунчево зрачење и кратки вегетациони период.

Компаративне анализе између Велебита, Биокова и Орјена показале су да је Орјен најразноличија приморска планина динарида. Центар је иллирског ендемисма, а неке биљке ограничене су строго на овај масив.

Шумске површине са јелом и буквом насељавају дубоко земљиште на моренама. Изнад густе шуме појединаћне групе јеле и мунике на стенама.

Чисте јелове шуме су реткост Орјена

Јела је нарочито интересантно дрво. Популација на Бијелој гори се неким особинама разликује од осталих динарских популација сем можда оних на Биокову. У плеистоцену је дошло до хибридизације двају балканских врста јеле, европске и грчке. Хибридних популација има нарочито у Македонији, Бугарској и Грчкој. Детаљнија истраживања орјенске популације нису рађена. Примерци јеле су однесене у ботанићки институт Бајројт. Прашуме са јелом остале су делимично на Гвозду и дуж гребена од Гумбара до Вељег лета. Нажалост почектом 60 тих година поћела је сеча у Бијелој гори па су знатне количине девастиране. Остатак и по естетској вредности и генетичком потенцијалу треба што пре сачувати.

Највиши делови су под снегом или, ако терен недозвољава задржавање снега, издижу се праве алпинске литице са специјализованом вегетацијом. Снег има позитиван ефект на вегетацију. Штити од јаких мразева а дозвољава и ретенсију воденог талога у вегетативом периоду. У време снимања вегетација је већ у велико кренула само букове суме олистају касније. Што краси пролеће су разне врсте шафрана (Цроцус далматицус), Ливадски процјепак (Сцилла литардиереи), Мусцари бортрyоидес, Ерyтхрониум денс-цанис, Њежна коцкавица (Фритиллариа грацилис). Кад букова шума олиста пролеће је саврсено али у нешто вишим светлијим јеловим и нароћито муниковим шумама се понавља ово доба. Ту припадају значајне алпинске врсте које красе, својим разноличјем, пределе. У субтропским крајевима је разлика измеду северних и јужних експозиција најјаче изражена.

[уреди] Флора

Флора Орјена је истраживана од 1835. године. На почетку страни истраживачи су највише унапредили знање о флористичком богатсву. 170 година истраживања нису дозволили да би се све открило. Неприступачни терен и само екскурсивне посете нису дале резултате какве пружа детаљно истраживање. Тако се и данас нађу за науку нове врсте, као што је случај са једним примерком перунике. Забележени су досад неописане врсте: Ацер хелдреицхии - планински јавор, Саxифрага фредерици-аугусти, Паеониа масцула - божур, Бетула пендула - бреза. Велика разноврсност флоре је последица положаја између две флорне провијције, иллирске и јадранске, и повољних климатских и геоморфолошких прилика. Знатна висина масива омогучава задржавање глацијалних реликта. На другој страни у нижим и јужним крајевима преживели су терцијарни реликти ледено доба. Они су успели да у посебним условима, које пружају сиромашна станишта стена, да избегну снажну конкуренцију «генералиста». Овакве форме представљају Ампхорицарпус неумаyери, Молткиа петреа, Цорyлус цоллурна, Пинус хелдреицхии, Ацер хелдреицхии, Паеониа duricа, Таxус баццата.

[уреди] Галерија

Камењарка расте на стенама унутар муникових или чистих јелових шума	Lilium насељава камењарке	Јела и муника су најзначајнији четинари Орјена	Орјенска перуника је реткост Орјена
Нежна коцкавица	Грчки јавор терцијарни реликт у субалпинским шумама Балкана	Орјенска худика - ендемични жбун	Планински божур

[уреди] Људи

У колиби на јарчишту у Белој Гори

Лакши начин повратка у цивилизацију је силазак путем у село Црквице (до два сата хода од дола). Од Црквица почиње асфалтни пут којим се може спустити у Рисан или продужити за Никшић.

Ово село посједује импозантне материјалне остатке бурне прошлости: ту се некада налазила велика аустроугарска касарна са околним утврђењима. Рађена је у циљу пацификације овог пограничног, устаничког краја.

У колиби на јарчишту иcпoд Орјена

Брдски коњ

[уреди] Алпинизам

Зубачки кабао, главни врх масива Орјена и највиша тачка приморских Динарида, добио је квалитетну пјешачку стазу давне 1895. године Вода је стално присутна у каптираној капавици - студенцу, која се налази на око 300 м југозападно од Седла. Одмах испод дома, у истом правцу, налази се Орјенска локва која такође не пресушује, али је ову воду потребно дезинфиковати.

Реовачка греда, чији је највиши врх Медугорје (1769 м), сматра се уз Субрин (1679 м) амфитеатар, најљепшим дијелом масива. На стази, при половини пута до Реовацког дола пролази се уз локву Реовац (потребна дезинфекција воде). Локва представља важно мјесто за појење стоке при љетној испаши у доловима. Након кратког дијела кроз букову шуму, стаза се пење преко изразито стрме падине. За четрдесетак минута се стиже до подножја сипара. Ту се налази извор - капавица Студенац, чија се издашност крајем љета значајно смањује. Околина изнад Студенца се истиче суровом љепотом. На овом терену суверено владају мунике, од којих поједини примјерци посебно задивљују својим обликом и димензијама. Многе су успјеле израсти у компактним гигантским стијенама, тешко проходним и најбољим алпинистима. Читав успон на Пазуу спада у теже планинарске подухвате, а на мјестима има и одређене елементе алпинизма. Снијежни покривач (који је присутан и већим дијелом маја) сврстава успон на Пазуу у зимски алпинизам.

Пећине и окапине које могу послужити као заклон за краће вријеме (јер прокишњавају) у већем броју се налазе у подножју главне литице изнад Студенца. Зими су њихови отвори затрпани снијегом који пада са литице.

[уреди] Летње активности

• Планинарење - Од априла до септембра.
• Бициклизам на локалним путевима на Орјену.
• Пливање - У Боки Которској.
• Орјенски маратон - са двије трасе: краћа и лакша (полудневна), подесна за слабије планинаре и остале љубитеље природе и дужа и тежа (цјелодневну), намјењена бољим планинарима.

[уреди] Зимске активности

Зими Орјен је углавном непропустан али постоји могуцност за скијање на Орјенском седлу и лова у Бијелој гори.

• Скијање - на Орјенском седлу, нема лифта.
• Лов

[уреди] Референце

• Павле Чиковац - Soziologie und standortbedingte Verbreitung tannenreicher Wälder im Orjen Gebirge - Montenegro. Дипломски рад LMU, Department of Geography, Минхен (2002).

[уреди] Спољашње везе

• Горан З. Комар: Планинска села Драчевице под влашћу Венеције 1687-1797
• PSD Subra mountaineering association