Аминокиселина
Из пројекта Википедија
У хемијском смислу, аминокиселине су једињења која садрже амино групу (-NH2) или карбоксилну групу (-COOH). Њихова главна биолошка улога је изградња протеина, мада постоје и аминокиселине које не улазе у састав протеина и називају се непротеинске аминокиселине (нпр. ß-аланин, орнитин и цитрулин). Све аминокиселине које граде протеине су α-аминокиселине пошто су амино и карбоксилне групе везане за исти, α-атом угљеника. Поред амино и карбоксилне групе, структуру аминокиселина одређује и бочни ланац који се назива и остатак и обележава се са R. R-групе садрже карактеристичне особине појединих аминокиселина, и могу их чинити алифатични или ароматични бочни ланци који могу садржати друге реактивне групе, могу бити више или мање поларне, хидрофилне или хидрофобне итд. R-група представља основу за следећу поделу аминокиселина:
- Аминокиселине са неполарним бочним ланцем (аланин, валин, леуцин, изолеуцин, пролин, фенилаланин, триптофан, метионин).
- Аминокиселине са поларним групама у бочном ланцу (-ОН, -ЅН, -СОNH2). Ове групе омогућују формирање водоничних веза које су основа за формирање виших облика организације аминокиселина у молекулима протеина (глицин, серин, треонин, цистеин, тирозин, аспарагин, глутамин).
- Аминокиселине са негативно наелектрисаним бочним ланцима или киселе аминокиселине (аспарагинска и глутаминска киселина).
- Аминокиселине са позитивно наелектрисаним бочним ланцима или базне аминокиселине (лизин, аргинин, хистидин).
Једна од основних подела аминокиселина је и на десне и леве аминокиселине а односи се на положај амино групе у односу на остатак ланца.
Најважнија хемијска реакција аминокиселина је формирање пептидне везе која омогућава повезивање две аминокиселине и стварање ланца аминокиселина (пептиди и протеини). Пептидна веза је веза између карбоксилне групе једне аминокиселине и амино групе друге аминокиселине, у којој се атом угљеника везује за атом азота уз ослобађање молекула воде.
У састав човековог организма улази укупно 20 аминокиселина. 10 од њих могу да се изграде у самом организму, док је преосталих 10 неопходно унети кроз исхрану. Аминокиселине које човеков организам није у стању да направи, а неопходне су за његово функционисање се називају есенцијалне аминокиселине.
