George W. Bush
From Wikipedia
|
|
|
| Po redu: | 43. predsednik SAD |
|---|---|
| Mandat: | 20. januar, 2001–danes |
| Prethodnik: | Bill Clinton |
| Datum rođenja: | 6. jula 1946. |
| Mesto rođenja: | New Heaven, Connecticut |
| Prva dama: | Laura Bush |
| Zanimanje: | Biznismen |
| Partija: | Republikanska partija |
| Potpredsednik: | Dick Cheney |
George W. Bush je američki republikanski političar koji trenutno vrši dužnost predsednika Sjedinjenih Američkih Država. Njegov prvi četvorogodišnji mandat počeo je 20. januara 2001. Nakon izbora 2004. i pobede nad protivkandidatom senatorom John Kerryjem, osigurao je i drugi mandat u Beloj kući. Njegov drugi mandat završiće se 20. januara 2009.
Pre ulaska u politiku, Buš je bio biznismen. Bio je guverner Texasa od 1995. do 2000. Sin je ranijeg predsednika Džordža Herberta Buša i Barbare Bush i brat je guvernera Floride Jeb Busha.
Sadržaj/Садржај |
[edit] Privatni život, služba i obrazovanje
Džordž Buš rođen je u Nju Hevenu, u Konektikatu. Roditelji su mu Džordž i Barbara Buš. Odrastao je u Midlendu i Hjustonu u Teksasu. Ima 3 mlađa brata Džeba, Nila i Marvina i sestru Doroti. Robin, mlađa sestra umrla je 1953. od leukemije.
Kao i njegov otac, Buš je pohađao Akademiju Filips u Andoveru (1961-1964) i Univerzitet Jejl (1964-1968). Na Jejlu priključio se studentskoj organizaciji Delta Kapa Epsilon, čiji je bio predsednik od 1965. do diplomiranja i društvo Skull and Bones.
Nakon diplomiranja, Buš se priključio Teksaškoj Nacionalnoj Gardi, 1968. tokom rata u Vijetnamu, sa obavezom do 1974. Bio je pilot aviona F-102 i dva puta je unapređivan tokom službe.
Septembra 1973. dobio je dozvolu da završi svoju šestogodišnju vojnu obavezu 6 meseci ranije kako bio mogao da pohađa nastavu na Harvardskom Univerzitetu. Dobio je status neaktivne vojne rezerve.
Septembra 1976. Buš je uhapšen blizu porodične kuće u Mejnu. Nakon hapšenja morao je da plati kaznu u iznosu od 150$ i privremeno oduzimanje vozačke dozvole zbog vožnje u pijanom stanju. Informacija o hapšenju objavljena je pet dana pred izbore 2000. godine od strane policije u Kenebunkportu gde je Buš uhapšen.
Buš se oženio sa Laurom Velč 1977. Sa njom ima dve ćerke bliznakinje Barbaru i Dženu rođene 1981. Godine 1986. sa 40 godina napustio je Episkopsku Crkvu i priključio se crkvi svoje žene - Metodistima.
Buš je godine pre promene religije opisao kao nomadske i kao godine neodgovorne mladosti. Priznao je da pio previše. Prestao je sa pićem nakon svog 40-og rođendana. Buš je 2000. takođe rekao da od 1986. godine, i prestanka opijanja, nije popio ni kap alkohola.
Buša ponekad nazivaju i Dubya što je na južnjačkom dijalektu duplo Ve - W . Njegovo ime u tajnoj službi je Trailblazer ili Tumbler.
[edit] Posao i rana politička karijera
Buš je 1978. pokušao da postane zastupnik u Zastupničkom domu kongresa ali je izbore izgubio od senatora Kenta Hansa.
Svoju karijeru u naftnoj industriji započeo je 1979. kada je osnovao Arbusto Energy, kompaniju za istraživanje na poljima naftnih i gasnih industrija. Kompaniju je oformio uz novac investitora među kojima je i porodica bin Laden, koja se 1994. javno odrekla Osame bin Ladena. Kriza 1979. uticala je na Arbusto i firma menja naziv u Bush Exploration Company. Kada je početkom 1980-ih počela da pada cena nafte Buš je prihvatio spajanje svoje tvrtke (sada preimenovane u Bush Exploration) s naftnim investicionim fondom Spektrum 7. Nakon spajanje dve kompanije Buš je postao predsednik novoosnovane korporacije. Godine 1986 nakon ponovnog iznenadnog pada cena nafte Buš je komaniju prodao prodao Harken Energy korporaciji za nisku cenu. Nešto kasnije prodao je i svoj deo dionica, sada već svoje bivše kompanije, od čega je ostvario značajnu zaradu.
Nakon rada na uspešnoj kampanji svoga oca 1988, njegov prijatelj Vilijem Devit saopštio mu je da će bejzbol klub Teksas Rendžers biti prodat. Aprila 1989. Buš je oformio grupu investitora, među kojima su mnogi bili bliski prijatelji njegovog oca, koja je kupila 86% kluba po ceni od 75 miliona dolara.
Izabran je Guvernera Teksasa 1994. pobedivši demokratu En Ričards. 1998. postao je prvi guverner u istoriji Teksasa koji je izabran za drugi mandat odmah nakon prvog. Jedna od tema koje se vezuju za godine u kojima je on bio guverner su one vezane za smrtnu kaznu. On je potpisao 152 smrtne kazne uključujući i onu za Karlu Fej Taker.
[edit] Predsednik
[edit] Spoljna politika
Tokom svoje prve posete Evropi u Junu 2001, Buš je oštro kritikovan od strane evropskih lidera zbog odluke da ne potpiše protokol iz Kjota, čiji je cilj zaustavljanje odavanja ugljen dioksida koji može dovesti do globalnog zagrevanja. U Novembru 2004. Rusija je potpisala ovaj protokol, dajući minimalan broj država potpisnika, potrebnih za stupanje na snagu.
Tokom svoje kampanje, Bušova spoljna politika zasnivala se na jačanju ekonomskih i političkih veza sa Latinskom Amerikom, posebno Meksikom. Međutim nakon terorističkih napada na Ameriku 11. septembra 2001. Bušova administracija okreće se rešavanju problema na Bliskom Istoku.
Ubrzo nakon napada, započet je napad na Avganistan, sa ciljem obaranja Talibana i njihove vlasti koja je pružala podršku Osami Bin Ladenu. Ova akcija imala je jaku međunarodnu podršku i talibanska vlast je ubrzo potom zbačena. Međutim bin Laden nikada nije uhvaćen a proces oporavka države sa Hamidom Karzaijem na čelu pokazao se kao problematičan. Veliki broj američkih trupa i dalje se nalazi u Avganistanu. Novi demokratski predsednički izbori održani su oktobra 2004. Na izborima je pobedio Hamid Karzai.
SAD su napale Irak u pokušaju da spreče razvitak programa proizvodnje oružja za masovno uništenje i da zbace Sadama Huseina sa vlasti. Neki od dugogodišnjih saveznika oštro su se usprotivili ovom ratu, uključujući Francusku i Nemačku. U mnogim državama organizovani su protesti građana u broju koji nije viđen još od rata u Vijetnamu. Generalni sekretar UN-a Kofi Anan nazvao je ovaj rat nezakonitim.
Iako su iračke oružane snage pobeđene već nakon nekoliko dana, problemi u Iraku su se pojavili. Teškoće u okupaciji i uvođenju demokratije, neuspeh u pronalaženju oružja i tvrdnje da da su informacije nezakonito izvrtane radi podrške za polazak u rat bile su izazov za Bušovu administraciju i u zemlji i u inostranstvu. Buš i dalje navodi da veruje da je rat bio prava odluka, zbog zbacivanja brutalnog tiranina (Sadam Husein) sa vlasti koji više ne može biti pretnja svetu.
[edit] Unutrašnja politika
[edit] Kabinet
U Bušovom kabinetu nalazi se najveći broj predstavnika manjina u bilo kojoj saveznoj vladi SAD do sada, uključujući i prva dva ministra azijskog porekla. To je takođe, prema Ginisovoj knjizi rekorda, najimućniji kabinet u istoriji.
Samo jedan član nije republikanac. To je načelnik sekretarijata za saobraćaj, Norman Mineta, prvi ministar azijskog porekla, koji je prethodno služio kao načelnik sekretarijata za trgovinu u vladi Bila Klintona.
U sastavu ove vlade se nalaze, odnosno nalazili su se važni predstavnici prethodnih republikanskih vlada, kao što su Kolin Pauel (savetnik za odbranu u vladi Ronalda Regana i šef osoblja u vladi Džordža Buša starijeg) i Donald Ramsfeld (bio je sekretar odbrane i u vreme Džeralda Forda.
Nakon pobede na izborima 2004. Buš je dozvolio svim članovima kabineta koji ne žele da rade u drugom mandatu da podnesu ostavke; prvi koji su to učinili su Džon Aškroft i Donald Evans. Aškrofta je zamenio Alberto R. Gonzales.
| URED | IME | MANDAT | |
|---|---|---|---|
| Predsednik | Džordž Buš | 2001— | |
| Potpredsednik | Dik Čejni | 2001— | |
| Državni sekretar | Kolin Pauel | 2001-2004 | |
| Kondoliza Rajs | 2004— | ||
| Sekretar odbrane | Donald Ramsfeld | 2001— | |
| Sekretar riznice | Pol O'Nil | 2001–2003 | |
| Džon V. Snou | 2003— | ||
| Pravda | Džon Aškroft | 2001–2004 | |
| Alberto R. Gonzales | 2004— | ||
| Unutrašnji poslovi | Gejl A. Norton | 2001— | |
| Trgovina | Donald L. Evans | 2001–2004 | |
| Carlos M. Gutierrez | 2004— | ||
| Rad | Ilejn Čao | 2001— | |
| Poljoprivreda | En Veneman | 2001—2005 | |
| Mike Johanns | 2005— | ||
| Zdravlje | Tomi Tompson | 2001—2005 | |
| Michael O. Leavitt | 2005— | ||
| Obrazovanje | Rod Peidž | 2001—2005 | |
| Margaret Spellings | 2005— | ||
| Gradski razvitak | Mel Martinez | 2001–2003 | |
| Alfonso R. Džekson | 2004— | ||
| Saobraćaj | Norman Mineta | 2001— | |
| Energetika | Spenser Abraham | 2001—2005 | |
| Samuel W. Bodman | 2005— | ||
| Ratni veterani | Entoni Principi | 2001—2005 | |
| James Nicholson | 2005— | ||
| Domovinska sigurnost | Tom Ridž | 2003—2005 | |
| Michael Chertoff | 2005— | ||
Ostali savetnici i zvaničnici
- CIA - Džordž Tenet (2001-2004), John E. McLaughlin (v.d. 2004), Porter Gos (2004-2006), Michael Hayden (2006 -)
- FBI - Louis Freeh (2001-); Thomas J. Pickard (v.d. 2001), Robert Mueller (2001-)
- Savetnik za nacionalnu bezbednost - Kondoliza Rajs (2001-2005), Stephen Hadley (2005-)
- Direktor nacionalnih obavještajnih službi - Džon Negroponte (2005 -)
- EPA - Kristina Tod Vitman (2001–2003), Linda J. Fisher (v.d. 2003), Marianne L. Horinko (v.d. 2003); Michael O. Leavitt (2003—2005); Stephen L. Johnson (2005-)
- Ambasador pri UN - Džon Negroponte (2001–2004), Džon Danfort (2004—2005), John Bolton (2005 -)
- FCC - Majkl Pauel (2001-2005), Kevin Martin (2005-)
- OMB - Mič Deniels (2001–2003), Džošua Bolten (2003—)
- Šef osoblja Bele kuće - Endrju Kard
- Stariji savetnik - Karl Ruv
- Advokat Bele kuće - Alberto Gonzales (2001-2005), Harriet Miers (2005-)
- Savetnik - Keren Hjuz
- Predstavnik za štampu - Ari Flajšer (2001–2003), Skot Meklelan (2003—2006), Tony Snow (2006 -)
Među najkritikovanijima su Džon Poindekster, Džon Negroponte, Eliot Abrams i Oto Rajh zbog svoje uloge u aferi Iran-Kontra i za prikrivanje kršenja ljudskih prava u Srednjoj i Južnoj Americi. Takođe kritike se odnose i na nepotizam, tj. postavljanje rođaka visokih zvaničnika na važne državne funkcije (primer je Majkl Pauel koji je sin Kolina Pauela.
[edit] Prihvatanje u javnosti
[edit] U Americi
[edit] U svetu
| Prethodnik: | Predsjednik Sjedinjenih Američkih Država 2001. - 2008. |
Nasljednik: |
| Bill Clinton 1993. - 2001. |
?? 2008. - |
| Predsjednici Sjedinjenih Američkih Država |  |
|---|---|
| Washington • J Adams • Jefferson • Madison • Monroe • JQ Adams • Jackson • Van Buren • W Harrison • Tyler • Polk • Taylor • Fillmore • Pierce • Buchanan • Lincoln • A Johnson • Grant • Hayes • Garfield • Arthur • Cleveland • B Harrison • Cleveland • McKinley • T Roosevelt • Taft • Wilson • Harding • Coolidge • Hoover • F Roosevelt • Truman • Eisenhower • Kennedy • L Johnson • Nixon • Ford • Carter • Reagan • GHW Bush • Clinton • GW Bush |
[edit] Vanjski linkovi
- Zvanični sajt Bele kuće
- Zvanična biografija Džordža V. Buša
- Sajt re-izbora
- Familьnoe derev derevo kustika
- Korolevskiй ancestry kustika
- Teksaška Državna Biblioteka o Bušu
- Yahoo! Vesti o radu Bušove administracije
- Nominacija Buša za Nobelovu nagradu
[edit] Izjave
- "Ili ste sa nama ili ste protiv nas" - o ratu protiv terorizma
- "Ja nisam deo problema. Ja sam republikanac"
