Ф-117 Ноћни соко
Из пројекта Википедија
Локидов Ф-117 Ноћни соко (енг. Nighthawk) је први авион који је користио невидљиву "стелт" технологију. Користе га једино Ваздушне снаге САД-а.
Садржај |
[уреди] Недоследно означавање
Иако Ноћни соко носи ознаку Ф-117 где "Ф" значи да је у питању ловачки авион (на енглеском: F - fighter), ради се о погрешном означавању зато што је Ноћни соко авион пројектован за нападе на земаљске циљеве и није способан да учествује у ваздушној борби.
Ознака "Ф" никада није званично објашњена. Постоји неколико теорија које објашњавају зашто је овај авион означен као ловачки. Према једној, Америчко ратно ваздухопловство се одувек више поносило својим ловачким авионима, за разлику од јуришника који су често погрдно називани "прашинарима". Званичници су вероватно сматрали да ће лакше задобити политичку и војну подршку за производњу новог авиона уколико га означе као ловца. Ознака "Ф" је можда била и део ширих напора да се уз помоћ обмане и ширења дезинформација очува тајност овог пројекта (програм је био тајан све до краја осамдесетих година 20. века). Током његовог развоја, често је коришћена скраћеница "ЛТ" за "логистички тренажер".
У недавно приказаном телевизијском документарцу, старији члан развојног тима за Ф-117 изјавио је да је било много лакше приволети врхунске пилоте да лете на новом авиону уколико им се каже да се ради о ловцу. Још у периоду постојања Стратешке ваздухопловне команде (1945-1991) створен је одређен ривалитет између пилота ловаца, бомбардера и јуришника.
Америчко ратно ваздухопловство тврди да Ф-117 може да носи било које борбено средство из њиховог арсенала, укључујући и ракете ваздух-ваздух. То је највероватније тачно, али сам авион није погодан за ваздушну борбу. Ноћни соко не може да изводи заокрете под оптерећењем већим од 5 g, нема радар за навођење ракета ваздух-ваздух великог домета и не носи ракете ваздух-ваздух крактког домета за сопствену одбрану зато што би то знатно смањило количину бомби које може да понесе. Званичници Америчког ратног ваздухопловства разматрали су могућност да овај авион буде наоружан ракетама ваздух-ваздух АИМ-9 Сајдвајндер због чега је и извршена обука пилота за њихову употребу али не постоје докази да је ова ракета икада била уврштена у наоружање Ф-117.
[уреди] Изглед и наоружање
Величине ловачког авиона Ф-15Ц Орао, једноседи Ф-117 има погонску групу сачињену од два турбофан мотора Џенерал Електрик Ф404, без додатног сагоревања и четвороструки електронски управљачки систем (fly by wire). Опремљен је сондом за претакање горива у ваздуху што знато повећава његов борбени радијус. Како би се смањили трошкови производње, авионика, управљачки систем и други делови искоришћени су са авиона Ф-16 Борбени соко и Ф/А-18 Стршљен.
Међу ограничењима које намеће стелт технологија најзначајнија су смањење снаге мотора за 30% и мала носивост крила због оштрог угла нападне ивице која одбија радарске зраке бочно.
Ф-117А је опремљен савременим навигационим и нападачким системима интегрисаним са управљачким системом авиона. Нема радар, што значајно смањује зрачење па самим тим и радарски одраз. Навигацију врши уз помоћ ГПС-а и изузетно прецизног инерцијалног навигационог система. Мисијама руководи аутоматски систем за планирање који је у стању да самостално обави све фазе нападачке мисије укључујући и одбацивање борбених средстава. Непријатељски циљеви се лоцирају уз помоћ термалног ИР система који је повезан са ласерским системом који мери удаљеност од циља и врши његово обележавање у циљу навођења ласерски вођених бомби.
Дводелни бомбалук Ф-117А има капацитет до 2.300 kg борбених средстава. Наоружање Ноћног сокола најчешће се састоји од две ласерски навођене бомбе ГБУ-10, ГБУ-12 или ГБУ-27, две пробојне бомбе БЛУ-109, два диспанзера муниције ВЦМД (WCMD) или два ЈДАМ (JDAM). Ф-117А у стању је да понесе било која два борбена средства из арсенала Америчког ратног ваздухопловства, укључујући и нуклеарну бомбу Б61.
[уреди] Оперативна употреба
Одлука о производњи Ф-117А донета је 1973. год. Уговор је поверен Локидовом сектору за напредне пројекте познатијим под називом "Творовске радионице" (енг: Skunk works), у Бурбанку, Калифорнија. Први пробни лет обављен је 1977. год., само 31 месец након доношења одлуке о производњи. Први Ф-117А испоручен је 1982. год., у оперативну употребу уведен је октобра 1983. год. док је последњи примерак испоручен 1990. Америчко ратно ваздухопловство порицало је постојање овог авиона све до 1988. год. Ф-117А је први пут јавно представљен у лето 1990.год. у ваздухопловној бази Нелис, у Невади.
Тренутно се у наоружању Америчког ратног ваздухопловства налази 55 авиона Ф-117А.
Флота Ф-117А је у периоду од 1984-1992 била стационирана на експерименталном полигону Тонопа у Невади, у саставу 4450. тактичке групе која је 1989. год. интегрисана у 37. тачктички ловачки пук. Током 1992. год. целокупна флота пребачена је у ваздухопловну базу Холоман, у Новом Мексику, где је стављена под команду 49. ловачког пука.
[уреди] Борбена историја
Овај авион је авијација САД-а први пут користила у борби у Панами, током операције "Права ствар" 1989. године, а ширу употребу имао је тек током заливског рата против Ирака 1991.
Војска Југославије је прва у свету која је успела да сруши овај авион, мада су и Ирачани тврдили да су оборили један такав за време заливског рата, али без опипљивих доказа. Авион Ф-117А, серијског броја 82-806, оборен је 27. марта 1999. током НАТО бомбардовања СРЈ дејством 3. батаљона 250. ракетне бригаде југословенске ПВО која је била наоружана руским ракетним системом Исајев С-125 "Нева-М" (НАТО назив - САМ-3 "Гоа"). Операцијом обарања је командовао пуковник Золтан Дани. Према Весли Кларку и другим НАТО генералима, југословенска ПВО успела је да лоцира и прати Ф-117 захваљујући старим руским радарима који раде на принципу дугих таласа. Ова околност је заједно са чињеницом да је невидљивост авиона била знатно смањена због лоших временских прилика и отварања врата унутрашњег спремишта за бомбе довела до лоцирања и обарања Ноћног сокола. Иако је стандардна процедура да се олупине срушених авиона, нарочито авиона у чијој изради је коришћена посебна технологија, као што је то случај са Ф-117, бомбардују одмах након спасавања посаде, у конкретном случају то није благовремено учињено. Југословенска војска је сакупила остатке олупине авиона чији су делови данас изложени у Музеју ваздухопловства код аеродрома у Београду. Према непотрвђеним информацијама, највећи део олупине предат је руским стручњацима који је користе за испитивање различитих стелт технологија и мера за одбрану од њих. (види Рушење Ф-117 код Буђановаца)
Постоје индиције да је током бомбардовања Југославије 1999. год. југословенска ПВО успела да оштети још један Ф-117А који је успео да се врати у базу али је због степена оштећења расходован.
[уреди] Будућност
Захваљујући успешним дејствима током Косовског рата и Операције Ирачка слобода и високој операбилности у борбеним условима, Ф-117 обезбедио је себи улогу "оштрице мача" током првих неколико ноћи, на почетку ваздушне кампање, када је основни задатак Америчког ратног ваздухопловства да униште непријатељске командне центре и радарске инсталације. Упркос томе Ф-117 је авион који је још крајем 70-их и почектом 80-тих година представљао последњу реч технике због чега је планирано да се целокупна флота повуче из употребе 2008. год. Један од главних разлога за овакву одлуку је то што су стелт технологија и фацетирање које је коришћено у његовој изради, иако напредније од свих осталих авиона осим Б-2 Дух и Ф-22А Рептор, изузетно тешко за одржавање. Осим тога, техника фацетирања (која значајно смањује његове аеродинамичне способности), видно је узнапредовала последњих година.
Повећана производња авиона Ф-22А и његово увођење у оперативну употребу у јединице Америчког ратног ваздухопловства, покренуло је дебату о повлачењу Ф-117 из активне употребе. Према информацијама из поверљивих владиних финансијских извештаја које су процуреле у јавност предложено је повлачење целокупне флоте Ф-117 како би се створио простор за увођење већег броја новог америчког ловачког авиона Ф-22А у наоружање Америчког ратног ваздухопловства. Овај предлог повучен је из коначног предлога буџета за 2007. год.
Критичари повлачења Ф-117 из наоружања сматрају да је у питању још једна од многобројних махинација које ловачки лоби у командним структурама Америчког ратног ваздухопловства спроводи како би се очувао интегритет програма развоја и увођења у наоружање универзалног ловачког авиона Ф-22А. Њихов најјачи аргумент за очување флоте Ф-117 је тај што Ноћни соко може да понесе преко 2 t бомби у унутрашњем спремишту и задржи своје стелт карактеристике док Ф-22А бомбе носи на спољашњим носачима због чега постаје видљив за непријатељске радаре.
Заговорници повлачења Ф-117 из наоружања сматрају да је висока цена одржавања застареле стелт технологије и њена рањивост на таласе који користе дуге таласе у комбинацији са подзвучном брзином чине овај авион опасним за летење. Према њима Ф-22А представља логичног наследника Ф-117 из више разлога од којих су најзначајнији следећи:
- Стелт карактеристике Ф-22 су приближне стелт карактеристикама Б-2 и знатно су боље од Ф-117.
- Може да лети подзвучним брзинама без употребе комора за додатно сагоревање што заначајно повећава његов оперативни радијус.
- Материјал за упијање радарских зрака који је коришћен приликом израде Ф-22 је много једноставнији за одржавање од материјала коришћеног приликом израде Ф-117.
- Нове авионске бомбе мањих димензија, посебно пројектоване за смештај у унутрашњи простор авиона Ф-22А имају променљиву количину експлозива чиме је очувана њихова експлозивна моћ упркос мањој димензији.
Након одустајања од предлога за полвачење Ф-117 из активне употребе може се очекивати да Ноћни соко остане у наоружању Америчког ратног ваздухопловства све до времена када је првобитно било предвиђено његово повлачење тј. између 2017. и 2025. год. У складу са тим током 2004-05. год. спроведено је неколико програма модернизације овог авиона чиме је продужен његов оперативни век.
У покушају да се прошири могућност употребе овог усконаменског авиона, неколико Ф-117 је офарбано у сиву камуфлажну шему како би се испитале његове стелт карактеристике у дневним условима. Уколико експеримент успе постоји могућност да део флоте Ф-117 своју стандардну црну боју замени за сиву дневну камуфлажу. Почетком 2006. год. резултат експеримента још увек није био познат.
[уреди] Општи подаци
- Основна функција - тактички бомбардер
- Посада - 1 (пилот)
- Дужина: 20,08 m
- Висина: 3,78 m
- Распон крила: 13,2 m
- Површина крила: 73 m²
- Маса: 23 814 kg
- Брзина: 1 130 km/h
- Домет: 3080 km