Золтан Дани

Из пројекта Википедија

Золтан Дани је пуковник ПВО ВЈ који је командовао јединицом (3. дивизион 250. ракетне ПВО бригаде) која је током НАТО агресије на Југославију, у ноћи 27. марта 1999. године срушила авион Ф-117 Ноћни соко у атару сремског села Буђановаца.

Авион Ф-117 после дејства јединица ПВО

Највеће изненађење за НАТО снаге је представљала способност ВЈ да прати и обори најсавременији авион застарелом совјетском батеријом САМ-3 ракета (НАТО ознака СА-3 Гоа) дугих 7 m и тешких скоро 450 kg. Према Данијевим речима, извршена је мала модификација бојеве главе на ракетама са технологијом из 1960-их година. "Мала модификација" никад није откривена, али је доказао да не постоје "невидљиви авиони" само "мање видљиви".

Педесетогодишњи Золтан Дани сада живи у родном Скореновцу код Ковина, најјужнијем мађарском селу у Војводини. Золтан је власник врло успешне пекарске радње, а покреће и бројне иницијативе за развој сеоског туризма.

[уреди] Филмски јунак

Золтан Дани, бивши официр Војске СЦГ, који је у време НАТО бомбардовања оборио два америчка бомбардера, међу којима и невидљиви Ф 117, један је од јунака педесетоминутног документарног филма нишке независне продукције „Круг”, који под радним насловом „Златни Золтан” режира Жељко Мирковић. Снимање је већ почело, а требало би да буде завршено почетком наредне године. „Поред Золтана, као главног јунака, у овом документарцу наћи ће се и животне приче још тројице бивших официра Војске СЦГ који су се у Нишу, након што су постали ´технолошки вишак´ у војсци, преквалификовали за цивилна занимања. Биће то филм о свим ломовима и транзицији свести код људи који су у нашој земљи, као и у другим земљама источне Европе, изненада остајали без посла и морали да крећу из почетка да би опстали са својим породицама”.

„Као официр Војске СЦГ у време НАТО бомбардовања оборио сам два америчка авиона, чувени и наводно невидљиви Ф-117, а затим и један Ф-16. Међутим, нико ми из највишег војног врха није због тога честитао, нити ме позвао на кафу, или макар потапшао по рамену. Штавише, после обарања тих авиона, имао сам утисак као да им смета што сам и даље у униформи. Иначе, никада као официр, за 27 година проведених у војсци, нисам одликован. Окончао сам војну каријеру са чином пуковника тако што сам затражио пензионисање, јер су ми после рата измислили неко ново место које није било одговарајуће ни за мене ни за моје поимање војске”− „ко зна зашто је то добро”.