Франше д' Епере

Из пројекта Википедија

Луј Франше д' Епере' (фр. Louis Félix Marie François Franchet d’Esperey; 25. мај 1856. - 3. јул 1942.) био је војвода српске војске и маршал Француске

Ступио је у војничку школу 15/10 1874, и по завршетку ове добио је чин пјешадијског потпоручника 1/10 1876, у капетана унапријеђен је 28/10 1885, за пуковника 12/7 1903, бригадног генерала 23/3 1908, дивизијског генерала 23/3 1912, за маршала Француске 19/2 1921.

Као пјешадијски официр био је водник, командир чете и командант батаљона у пјешадији до 1899. За то време завршио је ратну Академију (1882), и био је у генералштабу дивизије, која је окупирала Тонкин (1886) и у генералштабу гувернера Париза (1889). Командовао је пуком и бригадом у пјешадији, дивизијом (1912). Члан вишег ратног Савјета од 1920. Учествовао је у колонијалним ратовима у западној Африци, Тунису, Алжиру. Тонкину и Ананиу, Кини и Мароку. У првом свјетском рату (10/9 1914 до 31/3 1916) командовао је француском армијом (5), до 29/4 1918 групом армија на француском фронту, а од 9/6 1918 до краја рата био је врховни командант савезничких армија на Солунском фронту. Под његовом командом извршен је пробој Солунског фронта, изведено је прогањање њемачко-аустријско-бугарске војске, закључен је уговор о капитулацији бугарске војске и ослобођена Србија.