Слободно зидарство
Из пројекта Википедија
Слободно зидарство, масонство, масонерија, је мање или више тајни интернационални религиозно-мистички, хијерархијско организовани покрет, настао у XVIII веку у Енглеској. Наводни циљ му је морално усавршавање људи на основу братске љубави, а стварни је потпомагање разних видова друштвено-политичких покрета; припадници су му из редова аристократије, крупније буржоазије и виших чиновника или јавних радника. Њихове организације називају се ложе. Примање чланова у ложе врши се по одређеном ритуалу, а мрак, свеће, лобање и сабље и сл. треба да учине што мистичнији утисак на новопримљеног и увере га у значај масонства.
Садржај |
[уреди] Увод
Слободно зидарство је нарочит систем моралних вредности, завијен у алегорију и илустрован симболима.
Слободно зидарство је највећи и најраспрострањенији братски ред на свету. Зидарски еснафи су првенствено били ограничени на каменоресце, али са завршетком градњи катедрала у XVII веку, а поготову у Енглеској за време реформације, примали су за чланове богате и угледне људе. Еснафи су постали друштва посвећена прихваћеним идејама, као што су братство, једнакост, мир. Четири или више таквих еснафа, зване ложе, ујединиле су се у Лондону 24. јуна (на дан Рождества Св. Јована Претече и Крститеља) 1717. године, и основале Велику ложу Лондона и Вестминстера, која је за шест година постала Велика ложа Енглеске. Ово тело је „мајка“ велика ложа свих слободних зидара на свету, и из ње су проистекле све остале ложе. Велика ложа Све Енглеске образована је у Јорку 1725, а ирска најкасније до јуна исте године, те шкотска 1736/1737. Јоршка ложа је дошла под јурисдикцију Велике ложе Лондона крајем века.
Као резултат покровитељства реда од стране племића, растући слој британских трговаца гледао је на слободно зидарство као помоћ при друштвеном успеху. Масонски идеали верске обзирности и основне једнакости свих људи били су у духу тадашњег либерализма XVIII века. Једно од основних начела масонских редова јесте да се религија тиче појединца. Противници, у Римокатоличкој цркви, били су чврсто при ставу да слободно зидарство, са својим принципима и религијском природом, отима искључиво право цркве. Сходно томе, слободни зидари никада нису ухватили корен у земљама са утицајним римокатоличким становништвом, нпр. у Шпанији. У Француској је међутим, ред доживео процват захваљујући атеизму и протестантском духу Велике грађанске револуције.
Слободни зидари каткад масонство називају само великим друштвом. Мали број масона је заправо упућен у мистични и езотеријски вид слободног зидарства. То је један од разлога због чега слободни зидари у своје редове бирају и људе заинтересоване за проучавање масонства.
Већина информација о масонима потиче од самих масона или присталица антимасонских покрета. Социолози које занима ово друштво не могу га истраживати због његове тајновитости. Ако одлуче да уђу у братство, онда се морају повиновати кодексима који у њему владају.
[уреди] Слободни зидари
Слободни зидар може постати сваки мушкарац. Но, наравно морају се испунити одређени услови. Први и основни је вера у "Врховно Биће", које Слободни Зидари називају Врховни Неимар Свемира. Атеисти не могу постати масони. Осим тога, једини преостали услов је да кандидат нема кривични досије. Потом се упути молба неком масону за пријем. Онда, Мајстор са Саветом посети могућег члана и његову породицу да би их упознао, сазнао због чега особа жели да постане масон и слично. На основу извештаја масони одлучују да ли ће примити новог брата или не (обично је одговор позитиван). Може се, пак десити да масон сам изабере неку особу истакнуту у друштву за будућег брата - како се масони међусобно ословљавају. Особа може постати масон и ако јој је отац био масон. То су луфони.
Слободно зидарство има за циљ да образује мислиоце и мудраце и да их ,истовремено-селекцијом и иницијацијом-узвиси изнад општег положаја њихових савременика.Међутим,сама идеја њених твораца била је присутна код свештеника из Мемфиса или Тебе,то јест да треба упознати карактер будућег члана (брата) који се подвргава овимвише или мање утемељеним страховањима.потребно је најпре уверити се у чврстину његовог карактера,па му тек онда предочити имагинарне опасности пред којима мора остати миран. Потребно је такође утврдити шта његова чврстина представља за његове нагоне, јер су многи људи по природи хладнокрвни и неустрашиви, смело препуштају утицају неочекиваних емоција.Они су изложени искушењима такве врсте да су у стању да просуђују о својим моћима без позивања на похотљиост тела.
[уреди] Улога
У већини земаља енглеског говорног подручја, добротворна карактеристика братства била је одговорна за успостављање масонских домова за бригу остарелих масона, њихових удовица и сирочади те школа за децу масонских чланова. Масони су учени да помоћ другим масонима буде у другом плану у односу на дужност према Богу, отаџбини, породици. Масони се веома разликују од осталих добротворних друштава, као и од Реда Чудних Другова (ен. Order of Odd Felows), које је следеће највеће, приватно, међународно, братско удружење, у томе што је милосрђе међу члановима само добровољно. Слободно зидарство је пре свега једно образовно друштво које тежи да подучи своје чланове моралној филозофији живота.
[уреди] Масонске легенде
Многе масонске приче настоје да објасне суштину слободног зидарства и његове почетке. Међу најпознатијим легендама је она о Хираму Абифу (Авив).
[уреди] Масонски ритуали
Масонски ритуали се преносе предањем, но њихово је значење за већину масона, не тајна, већ непознаница. Међусобно се разликују посвећивања (иницијације) у сва три степена слободног зидарства. Ти степени су: Шегрт, Занатлија и Мајстор. Свако посвећење је одраз одређене масонске легенде.
[уреди] 1. Степен
Ученик (Световњак) који ступа у масонерију води се на усамљено место где мора скинути све са себе,све предмете од метала које има на себи: новац, украсе, оружје, накит.Циљ ритуала да упозори кандидата да се мора одрећи свега онога што сија лажним сјајем, јер злато и његова испразна својства нису циљ којем ученик треба да тежи; овај сјај је вештачки и лажан.Масон се не приморава на сиромаштво већ треба да схвати да је новац срество а никако циљ. Одвојен од метала световњак се уводи у осамљену собу која се зове соба за контемплацију с повезом на очима.Кандидат затворен у собу мора уложити напор да спозна своју тренутну ситуацију и да о њој добро размисли.Оно што му ваља чинити јесте непрестано трагање ка мудрости. Он најпре треба да упозна мане с чврстим убеђењем да их превазиђе и замени врлинама.Најачи квалитет јесте искреност свака изговорена реч треба да буде искрена мисао онога ко је изражава; међу браћом не сме бити лажи. Циљ ове кратке самоће јесте да усмери новог ученика да размишља о томе шта треба да ради,да масонерију не сматра неком врстом друштвеног клуба.
[уреди] Историја слободног зидарства
Историја слободног зидарства од почетка XVIII века није спорна. Но, поједини слободни зидари (Најт и Ломас) су истраживали развој светске историје са масонског аспекта и дошли до невероватних закључака. Они су ритуале и легенде, који се практикују у масонерији, уочавали у развоју људског друштва.
[уреди] Стари Египат
3200. п.н.е. - зна се да постоји тајна египатска церемонија постављања храма. Она осликава причу о Сетовом убиству Озириса и томе како је Изида оживела Озирисово тело, а затим с њим добила сина Хоруса. Хорус је у мучном окршају савладао Сета и постао краљ Египта. От тада је сваки следећи краљ сматран инкарнацијом Хоруса, „божјег сина“. Када би краљ умро стопио би се са Озирисом (божјим оцем). Краљевић би постојао нови Хорус, живи бог-краљ. Египћани су поштовали концепт Маата-правичност, који поштују и масони (основани 1717), али се за овај концепт сазнало тек 1799. открићем камена из Росете, помоћу којег је могуће читати хијероглифе (дешифровани 1828).
Затим, фараон се представља као Јутарња звезда, што је веома важан део масонске церимоније уздизања. Хијероглиф за Јутарњу звезду је иста звезда са пет кракова која симболише масонско другарство трећег степена.
Сваки масонски храм има два стуба. У Северном Египту у Ану налази се један обелиск, а други у Јужном Египту у Теби. Овако распоређени омогућавају „улазак“ Сунцу у Египат.
3000. п.н.е. Први египатски хијероглифи (свето писмо)
1780. п.н.е. Аврам путује из Ура да би посетио Египат
1573. п.н.е. Фараон Секененре Тао убијен у храму на исти начин на који легенда описује смрт Хирама Абифа. Доказ за то је и његова мумија са јасно видљивим озледама на челу, те слепоочницама. Ову мумију је открио Емил Бругш 1881. са мумијом Рамзеса II. Пронађено је и тело једног од фараонових убица. Изглед те мумије приказује да је особа умрла у агонији, што одговара масонској причи о Јубелу - један од убица Хирама Абифа, који је кастриран и жив сахрањен. Руке споменуте мумије држе мошнице, а уста су разваљена од бола и у потрази за ваздухом, пошто је жива обмотана и сахрањена. Треба напоменути да изглед ових мумија пронађених крајем XIX века одговара личностима из масонских легенди с почетка XVIII века.
[уреди] Јудаизам
У периоду 1450-1500 п.н.е. дошло је до Изласка Јевреја из Египта. Предводио их је Мојсије, који је одрастао на фараоновом двору те стога је вероватно и знао о тајнама успостављања египатских владара. Он је био следећа карика у преношењу поруке.
972. п.н.е. године Соломон ступа на престо Израиља и зида Храм за Јехову.
Храм је уништен 586. п.н.е. У Храму се налазила најважнија представа о снази египатске монархије - симбол два стуба - Воас и Јахин - Краљ и Свештеник - Држава и Црква - под капом Небеском.
[уреди] Кумрани
Најранији помен о овој заједници је из 187. п.н.е. Кумрани су били верска заједница усредсређена на истину, поштење, љубазност, правду, искреност, скромност и братску љубав. Вођа Кумранске заједнице је сматран за духовног потомка зидара Соломоновог храма (Хирам). Свети Јаков Праведник, Христов брат, је био вођа ове заједнице. Св. Јован Претеча и Крститељ је у овој зајендици био означен као свештенички месија, а Исус Христос као царски месија. Након Јовановог погубљења, Христос је прихватио на себе обе улоге. Али Исусов брат, Јаков је сматрао да он треба да буде нови свештенички месија „син Божји“ илити Исус Варава док Јешуа бен Јосиф треба да настави улогу Краља Јевереја. Када се бирало кога ослободити за празник Пасху, народ је одабрао Вараву, Јакова, јер им је он био познатији као вођа Кумрана, а нису одабрали Исуса, мање познату особу. Списи Кумранске заједнице су познати под именом Свици са Мртвог мора. Откривени су 1947, а њихова (прерађена) садржина је доступна јавности од 1991.
Сматра се да је креатор данашње цркве Салве илити св. Павле, који није разумео бит Кумранске заједнице. Данашње хришћанство стога потиче од Павлове ревизије 60. године.
70. су уништени Јерусалим, Кумран и Иродов храм.
[уреди] Свето Тројство и Васкрсење
Кумрани су сматрали да се ускрснуће одиграва за живота, а не после смрти. Масонске иницијације се одвијају од сумрака до свитања. Зора представља нови живот - Ускрснуће, дан када се постаје масон. Божанску природу Исуса оспоравају, поред назорејских свитака и гностичка јеванђеља. Ови списи не нападају Исуса Христа, већ људе који су њега искористили као средство за манипулацију; напада се и становиште: Ускрснуће после живота подразумева да се људи не буне против власти ако живе лоше, јер их чека живот вечни после смрти. У Курану стоји да је неко други место Исуса разапет на крсту.
[уреди] Ред сиромашних витезова храмовника
Иг де Пејен је основао Ред сиромашних витезова храмовника, познатијих под именом темплари 1118. Мисли се да су две године касније темплари пронашли назорејске свитке и благо Јевреја, закопано пре рушења храма. То је разлог њиховог брзог богаћења. Темплари су преузели масонске тајне Исуса и Јакова, инспирисане принципом Маат. 1292. Жак де Моле је постао вођ темплара.
Француском краљу Филипу IV је био потребан новац за рат против Енглеске те је 1306. опљачкао Јевреје.
На превару је позвао темпларе и похапсио их и опљачкао на петак 13. октобра 1307. Оптужбе против темплара биле су: тајни савез са Сараценима, пљување крста, убијање особа које желе да напусте ред, учење жена да побаце, презирање папе и ауторитета цркве, склоност разврату, сматрање да порок није грех, osculum infame - пољубац срама.
Жак де Моле је разапет, попут Исуса у Новом завету, од стране француске инквизиције. Покривен је платном које је доцније изложено 1357. Хришћани су веровали да су отисци с платна отисци Исуса Христа. 1988. црква је дозволила да се изврше испитивања Туринског покрова и показано је да датира најкасније од 1260.
Један део темплара отишао је у Ла Мерику (западна звезда која скрива Нови свет), други у Шкотску. 1308. темплари дошли у Америку, Масачусетс. 1440-1490 трајала градња Рослинске капеле, Шкотска, на којој су приказани кукуруз и алоја пре (званичног) открића Америке 1492.
[уреди] Сједињене Америчке Државе
30. априла 1789, Џорџ Вашингтон поднео заклетву као први председник републике Великом мајстору на масонској библији, која представља Свети закон ложе Светог Јована. 13.октобра 1792. Вашнгтон је положио камен темељац за „велики дом“, Белу кућу. Долар је усвојен као валута исте године. Симбол долара је латиничко слово Ѕ са двема цртама - стубови Воас и Јахин. 18. септембра 1793. положен камен темељац за Капитол, Вашингтон и остали присутни обучени као масони.
[уреди] Највећи системи
Мноштво масонских редова је букнуло почевши од XVII век. Два масонска система се зову Ред Јорка и Шкотски Ред. Ниједан од њих није у вези са Јорком, Енглеском или Шкотском. Јоршки Ред је основан у касном XVIII веку и зове се Главни, а чланови Краљевски Венац (4 степена); следећи корак је Тајни Ред, а чланови су Краљевски и Одабрани Зидари (3 степена); коначни је Витешки Ред, а чланови су Витезови Храмовници (3 степена). Шкотски Ред је основан у Чарлстону, Јужна Каролина, 1801. (33 степена укључујући три Степена Симболичке Ложе).
У многим другим групама, повезаним са Јоршким Редом, чланови су углавном изабрани, али понекад и изгласни. Они су заинтересовани за посебан вид слободног зидарства укључујући и истраживање слободног зидарства. Познати су: Краљевски Ред Шкотске (The Royal Order of Scotland), Савезни Масонски Степени (The Allied Masonic Degrees), Црвени Крст Константинa (The Red Cross of Constantine), Масонско Друштво Розенкројцера (The Masonic Rosicrucian Society - SRICF), Ред Строгог Обреда (The Rite of Strict Observance - CBCS), Ред Велике Академије (The Grand College of Rites), Витезови Масони (Knight Masons), Ред Плуте (The Order of Corks), Јоршки Крст Части (The York Cross of Honour), Плави Монаси (The Blue Friars), Свети Краљевски Венац Витешких Свештеника Храма (The Holy Royal Arch Knights Templar Priests) и Ред Источне Звезде (Order of the Eastern Star) (ред за супруге Масона). Постоје и „мистични степени“, попут Гробница (The Shrine), Пећина (The Grotto) и Високи Кедрови Либана (The Tall Cedars of Lebanon), такође од значаја. Мање скупине се баве посебним видовима Вештине.
[уреди] Масонски симболи
Основни симболи су угломер (приказан са странама на горе и углом на доле) и шестар (са крацима на доле). Оваква поставка понекад садржи и латинично слово "G".
Свевидеће око. Обично представљено у троуглу; симбол присутан у многим културама
Давидова звезда или Грб Краља Соломона. Користио је Исус јер је желео да постане Давидова звезда; не појављује се ни у једној старој хебрејској књизи; примењивала се на Блиском истоку заједно са свастиком. Давидова звезда је симбол Краљевског Лука.
Т. Симбол „тау“ (Т) је јеврејски симбол који су носили кенити пре него их је Мојсије пронашао у Синајској пустињи; на таквом крсту је разапет Исус, не на оваквом - +; египатски хијероглиф у облику крста значи Спаситељ - јевр. Јешуа - грч. Исус; стога, овај знак (+) не представља облик распећа већ његово име.
Троструки „тау“. Масонско обележје које представља краља, свештеника и пророка.
Риба. Симбол назореја, на арапском назарани - мале рибе, отуда Исус Назарећанин; ознака за свештенство.
Митра. Митра са раздвојеним предњим и задњим делом је и данас капа бискупа. Јаков Праведник је био први бискуп; хијероглиф за бога Амон-Ра. Амон илити амин.
[уреди] Литература
- Луиђи Троизи: Речник масона, езотеризма, херметизма, религија, митова и симбола, „Филип Вишњић“
- Џон Робинсон: Рођени у крви (Изгубљена тајне масонерије), „Народна књига“
- Кристофер Најт и Роберт Ломас: Хирамов кључ, „Каирос“, 2000, Нови Сад
- Мајкл Бејџент, Ричард Ли и Хенри Линколн: Света крв, Свети грал, „Бата књига“
- Мајкл Бејџент, Ричард Ли и Хенри Линколн: Месијанско завештање, „Бата књига“
- Мајкл Бејџент и Ричард Ли: Храм и ложа, „Бата књига“
- Мајкл Бејџент и Ричард Ли: Свици са Мртвог мора (обмана), „Бата књига“
- Данијел Лигу: Речник слободних зидара, „Паидеа“
- Ралф Еперсон: Невидљива рука, „Плави круг“
- Волтер Лесли Вилмшурст: Значење слободног зидарства
[уреди] Видети
[уреди] Спољашње везе
- Званични сајт Велике Националне Ложе Србије и Црне Горе
- Званични сајт Регуларне Велике Ложе "Југославија"
- Званични сајт Уједињене Велике Ложе Енглеске
- Пол Бесел, Велики секретар Меморијала Џорџ Вашингтон
- Сајт Велике ложе Британске Колумбије
- Сајт Велике ложе Израела
- Документи и есеји о слободном зидарству
- Масонска симболика
- Сајт Велике ложе Пенсилваније
- Norbert Wójtowicz: Freemasonry in Poland - formerly and today
