Председник Народне скупштине Републике Србије
Из пројекта Википедија
На првим вишестраначким изборима у Србији одржаним 9. децембра 1990. године убедљиво је победила Социјалистичка Партија Србије и освојила 194 посланичка места. За председника скупштине изабран је Слободан Унковић а после његовог одласка на место амбасадора у Кину заменио га је на том месту Александар Бакочевић такође из СПС. Владу је формирао Радоман Божовић. После две године, 20. децембра 1992. године, одржани су нови избори на којима је СПС освојио 101 посланичко место и уз помоћ гласова посланика Српске Радикалне Странке која је освојила 73 мандата за председника парламента изабран је Зоран Лилић, посланик СПС а премијер је постао Никола Шаиновић (СПС). После избора Лилића за председника Савезне Републике Југославије на место председника скупштине Србије дошао је Зоран Аранђеловић (СПС). Ова мањинска влада је била је на власти до краја 1993. године а на новим изборима одржаним 19. децембра 1993. СПС је освојио 123 мандата и у коалицији са Новом Демократијом, која је наступала на листи тадашћег ДЕПОС-а и добила 5 мандата, формирана је влада на чијем челу је био Мирко Марјановић. Председник парламента постао је Драган Томић из СПС-а. Ова влада је издржала цео мандат до редовних избора одржаних 21. септембра 1997. године на којим је СПС освојио са ЈУЛ-ом и НД 110 посланичких места. Радикали су добили 82, а СПО 45 мандата. Избори су обележени бојкотом 16 странака већином из касније основаног ДОС-а. Владу су формирале СПС, ЈУЛ и СРС, а на челу владе је остао Марјановић као и Томић на месту председника парламента.
Када је дошло до смене власти 5. октобра 2000. године победом Војислава Коштунице и ДОС-а на савезним изборима републичка скупштина је формирала прелазну владу у чијем саставу су били подједако заступљени СПС, СПО и ДОС а привремени премијер је постао Миломир Минић. СРС је одбио да учествује у подели ресора. Потписан је и споразум за одржавање превремених парламентарних за децембар 2000. године на којима је избора Демократска Опозиција Србије освојила је 176 посланичких места а за председника Скупштине изабран је Драган Маршићанин из ДСС. Кабинет је саставио председник ДС Зоран Ђинђић који је био на челу Владе до атентата 12. марта када га је наследио Зоран Живковић, подпредседник ДС. У току Ђинђићевог мандата ДСС излази из Владе, а нешто касније Маршићанин бива смењен и за председника бива изабрана Наташа Мићић која у јесен 2003. због губитка скупштинске већине ДОС-а изласком из коалиције СДП расписује превремене изборе у својству вд Председника Републике. На изборима који су одржани 28. децембра 2003. године Владу су формирали ДСС, Г17+ и коалиција СПО-НС уз подршку СПС. Нешто више од месец дана у току преговора ДСС, Г17+ и СПО-НС са ДС о евентуалном формирању коалиције скупштином је председавао најстарији посланик Веселин Симоновић из ДСС. По формирању већине са СПС за председника Скупштине изабран је Драган Маршићанин из ДСС са задатком да као вд Председника Републике понуди мандат Војиславу Коштуници у чијем је кабинету он именован за министра привреде па је Скупштином после његове оставке председавао најстарији подпредседник Војислав Михаиловић из СПО, а дан касније за председника је изабран Предраг Марковић из Г17+ који је и данас на тој функцији.
Председници Народне Скупштине Републике Србије од 1990. године:
- Слободан Унковић
- Александар Бакочевић
- Зоран Лилић
- Зоран Аранђеловић
- Драган Томић
- Драган Маршићанин
- Наташа Мићић
- Драган Маршићанин
- Предраг Марковић
| Председници Народне скупштине Републике Србије |  |
|---|---|
| Слободан Унковић | Александар Бакочевић | Зоран Лилић | Зоран Анђелковић | Драган Томић | Драган Маршићанин | Наташа Мићић | Војислав Михаиловић | Предраг Марковић |
