Ново царство
Из пројекта Википедија
Династије фараона старог Египта |
прединастички Египат |
протодинастички период |
рани династички период |
1. 2. |
старо царство |
3. 4. 5. 6. |
први прелазни период |
7. 8. 9. 10. |
11. (само Теба) |
средње царство |
11. (цео Египат) |
12. 13. 14. |
други прелазни период |
15. 16. 17. |
ново царство |
18. 19. 20. |
трећи прелазни период |
21. 22. 23. 24. 25. |
касни период |
26. 27. 28. |
29. 30 31. |
грчко-римски период |
птоломејска Римско царство |
Ново царство је период египатске историје између 16. века пне. и 11. века пне, који обухвата осаманаесту династију, деветнаесту династију и двадесету династију. Њему претходи средње царство, а после њега следи Трећи прелазни период.
За време новог царства Египат је извршио своје највеће територијално проширење. Он се проширио на југ до Нибије а задржао територије на Блиском истоку. Египатска војска се борила са Хититима за територију данашње Сирије.
Један од најпознатиојих фараона новог царства је био Аменхотеп IV, који је променио своје име у Акхенатон, у част бога Атона. Његов атонизам неки сматрају првом монотеистичком религијом. Акхенатонова религијска револуција се често наводи као разлог због ког је он избрисан из египатске историје. За време његове владавине, у египатској уметности се појавио нови стил.
Још један познати фараон је Рамзес II („велики“), који је повратио територије данашњег Израела, Либана и Сирије, које је Египат контролисао за време осамнаесте династије. Рамзес II је био познат по великом броју деце. Гроб који је изградио за своје синове, у Долини краљева, је највећа је гробница у Египту.
Још два значајна фараона су били краљица Хатшепсутa и Тутмос III. Краљица Хатшепсутa се бавила повећањем спољне трговине. Тутмос III („египатски Наполеон“) проширио је египатску војску, и управљао њом веома успешно.
[уреди] Хронологија новог царства
[уреди] Види још
- Историја старог Египта.