Муриљо
Из пројекта Википедија
Бартоломео Естебан Перез Муриљо (1. јануар 1618 у Севиљи; 3. април 1682 такође у Севиљи), био је шпански барокни сликар.
Био је први шпански сликар, који је постао познат широм Европе. Његове теме којима се он одликовао биле су: Пејзажи, жанре, животиње и мртве природе, које су га довеле до тоталне самосталности. Поред Веласкеза био је један од важнијих шпанских барокних сликара.
Садржај |
[уреди] Живот
Муриљо је рођен у једној сиромашној породици. Родитељи су му умрли јако рано, када је имао десет година. Стараоци који су се бринули о њему дали су га на занат код локалног уметника Хуан де Кастиља (Juan de Castillo). На његовим раним радовима види се Кастиљов утицај. Код Кастиља је научио како да ради слике са религиозним темама за продају по вашарима и сајмовима. Сликао је декорације за религиозне догађаје такозване "Саргас", које су служиле за улепшавање цркве за време неког празничког славља, а такође су се употребљавале као заставе. Један његов старији колега по имену Педро де Моја који се вратио из Лондона, испричао му је да је био код Антонија ван Дика, и о чудним стварима које је доживео на том путовању, и о фламанском стилу и техници са којим може да се још више допринесе у сликарству.
[уреди] Долазак у Мадрид
Жеља за усавршавањем свога стила води га за Мадрид до славног дворског сликара Диега Веласкеза (Diego Velazquez de Silva). У Мадриду је провео три године од (1642. па до 1645.) Тамо је имао прилике да види велика дела фламанских и венецијанских сликара, а и дела његовог идола Веласкеза која су се налазила у приватној колекцији краља Филипа IV. који је био страствени љубимац уметности. Ту је имао прилике да простудира и слике од Петра Паула Рубенса, Антонија ван Дика, и Јузепе де Рибиере. Веласкез је у то време стајао у зениту свог сликарског умећа.
[уреди] Повратак у Севиљу
.
По повратку у Севиљу горео је од жеље да покаже шта зна и ту му се створила шанса, јер је добио налог од највећег Севиљианског манастира Св. Франческо да наслика 11 слика. Требало је да се наслика историја живота различитих светаца као што су: Св. Франциско, Св. Гил, Св. Клара и нарочито Св. Диего.
[уреди] Породица и служба
1646. оженио се Муриљо са Доном Беатрикс де Кабрера са којом је добио неколико деце. Ако се погледа са малим прекидима Муриљо је провео дужи део времена у Севиљи. 1660. постао је управник на тек основаној ликовној академији у Севиљи, али због љубоморних колега није се кандидовао на следећим изборима, већ је дао оставку.
[уреди] Дела
Поред религиозних слика, његови познати радови представљају децу просјаке, продавачице цвећа, продавачице воћа и обичне људе из Севиље. Његови каснији радови су религиозне композиције израђене са великим техничким умећем и одличним бојама. Радећи за цркве по Севиљи примењује колоритска и композицијска искуства великих фламанских мајстора.
Током рада на алтару Капуцинер цркве у Кадиксу на једној слици "Св. Катарине", пада Муриљо са скеле од чије се последице није опоравио, и после пола године и умире на дан 3. априла 1682. године.
