Математичка физика
Из пројекта Википедија
Изградња и изучавање математичких модела физичких појава представља предмет изучавања математичке физике.
Математичка физика (МФ) се паралелно развијала од времена Њутна паралелно са развојем физике и математике. На крају XVIII века откривен је диференцијални и интегрални рачун (Њутн и Лајбниц) и формулисани основни закони класичне механике и теорија гравитације (Њутн). У XVIII веку методи МФ су проучавали осцилације струна и греда а такође и проблеме акустике и хидродинамике.Постављају се и основи аналитичке механике (Даламбер, Лагранж, Ојлер, Бернули, Лаплас). У XIX веку МФ добија нове задатке на решавању проблема топлотне проводљивости, дифузије, еластичности, оптике, електродинамике, нелнеарних таласних процеса ... У XX веку у њу се уводе проблеми квантне физике и теорије релативности, а такође и нови проблеми гасне динамике, преноса честица и физику плазме.
Основни математички алат који је коришћен у тим решењима је теорија диференцијалних једначина која укључује и сродне области интегралне једначине и варијациони рачун, затим теорија функција, функционална анализа, теорија вероватноће, приближне методе и нумеричку математику. Са појавом рачунара битно се повећао број математичких модела, који су се могли анализирати, и појавила се могућност постављања рачунарских експеримената и симулација, реалних физичких процеса.У том интезивном развоју теоријске физике и савремене математике настају квалитативно нове класе модела савремене математичке физике.
