Лудвиг ван Бетовен

Из пројекта Википедија

Лудвиг ван Бетовен (нем. Ludwig van Beethoven 16. децембар, 1770. – 26. март, 1827.), немачки композитор, надмоћна музичка фигура у прелазном периоду између ере класицизма и романтизма.

Лудвиг ван Бетовен

Сматра се једним од највећих композитора свих времена. Његова репутација је инспирисала—и у многим случајевима плашила—композиторе, музичаре и публику која га је наследила. Међу његовим најпознатијим делима су Пета Симфонија, Шеста Симфонија, Девета Симфонија, клавирско дело За Елизу, Патетична Соната и Месечева Соната.

[уреди] Живот и дело

Лудвиг ван Бетовен (Ludwig van Beethoven) рођен је у Бону у Немачкој, од оца Јохан ван Бетовен (Johann van Beethoven) (1740–1792), Фламанског порекла, и мајке Магдалена Кеверић ван Бетовен (Magdalena Keverich van Beethoven) (1744–1787). Све до недавно, велики број референтне литературе означавао је 16 децембар као Бетовенов "датум рођења", јер је био крштен 17 децембра у времену када су новорођена деца крштавана дан након рођења. Како год, модерно учење одбацује такву претпоставку.

Бетовенов први музички учитељ био је његов отац, музичар у изборној скупштини у Бону и алкохоличар који га је у више наврата тукао покушавајући да га начини "музичким чудом" попут Моцарта. Међутим, други су убрзо приметили Бетовенов таленат. Кристијан Готлоб Нифе је подучавао и запослио Бетовена, који је уједно и примао спонзорство Управничког Електората. Бетовен је остао без мајке са 17 година и обавеза уздизања 2 млађа брата пала је на Бетовена.

1792. године Бетовен се сели за Беч где је намеравао да студира под Јозефом Хајдном. Пошто је Хајдн имао мало времена за предавање, проследио је Бетовена Јохану Албрехтсбергеру. Убрзо је добио репутацију клавирског виртуозе, и постепеније, композитора.