Извршна власт
Из пројекта Википедија
Задатак извршне власти јесте да проводи законе које је донијела законодавна власт и интерпретирала судска власт. У општем смислу, извршну власт чини влада. Зависно од политичког система на челу владе може бити премијер (Велика Британија и друге) или предсједник (САД и друге). Неке државе су хибриди, што значи да имају и премијера и предсједника (Француска, Србија и друге).
Код нас .....
Поново, зависно од политичког система зависи и моћ владе. У САД-у предсједник нема никакве везе са законодавном влашћу (Конгресом) или са судском влашћу (Врховним Судом). Неки теоретичари тврде да пошто предсједник бира судије Врховног суда он има утицај на њих. Међутим, ово је ријешено тиме да предсједник има право да бира новог судију тек када један од пријашњих умре или оде у пензију (судије у Врховном суду раде доживотно) и да нема право смјењивати судије које раде. У Великој Британији ситуација је другачија. Влада у Великој Британији има директан утицај на законодавну власт и на судску власт. Разлог томе је што у влади премијера сједи и Лорд Савјетник. Човјек који држи ту позицију ради у Дому Лордова (судска власт- има право запошљавати и смјењивати судије), сједи у Дому Народа (законодавна власт) али такође има мјесто и у кабинету владе (извршна власт). Овај политички орган (Лорд Ченселор) је најстарији у Великој Британији (основан је прије 1000 година), међутим његова позиција смета либералној демократији Велике Британије. Ради тога у посљедње вријеме лабуристичка странка, заговара укидање позиције Лорда Савјетника и издвајање судија из Дома Лордова које би ставио у Врховни Суд сличан ономе у САД-у.
