Етнички и религијски прогони у даљој историји
Из пројекта Википедија
Принудна пресељења су била честа у давној прошлости. За то има примера у Старом завету. Неке библијске приче описују јеврејско заузимање земље Кананске, у 13-ом веку п.н.е, где се помињу пресељења народа. У неким причама Бог, Јахве, наређује да се побије сво становништво, мушкарци, жене и деца, што би се данас описало као геноцид. У причама о егзодусу Јевреја, помињу се дела египатског фараона која одговарају дефиницији етничког чишћења.
Велике древне империје, попут асирске, вавилонске и римске су практиковале депортацију и претварање у робље покорених народа.
У Европи, јевреји су протеривани из Енглеске (1290), из Француске (1306), из Мађарске (1349–1360), из Провансе (1394 и 1490), из Аустрије (1421), из Шпаније после Реконквисте и то потпуно, из Португала (1497), из Русије 1724, и из Немачке у више наврата. Шпанија је прогнала своје муслиманско становништво, Мориске, 1502. и 1609-1614, док је Француска прогањала своје протестанте, Хугеноте.
Роми су протерани из Енглеске, Француске и неких других земаља у 16-ом веку.
Монголи, Турци и Руси су практиковали пресељења народа вековима.
Током муслиманске инвазије на Индију, године 1000-1500 н.е, неколико милиона Индуса је побијено или насилно пресељено са простора данашњег Пакистана.
