Ентропија

Из пројекта Википедија

Ентропија (грч. έντροπή, "обрт ка унутра"), увео Рудолф Јулијус Εмануел Клаузијус 1865; величина стања која се може посматрати као мера за "везану" енергију неког затвореног материјалног система, тј. за енергију која се, насупрот "слободној", више не може претворити у рад. Супротни појам је ектропија.

Од Болцмана (Предавања о принципима механике, 1897. до 1904) ентропијом се у смислу "кинетичке теорије гасова" означава топлотни садржај неког система као енергија кретања његових молекула.

[уреди] Ентропија дефиниција

Ентропија је тежња система да спонтано пређе у стање веће НЕуређености, дакле, ентропија је мерило НЕуређености система. Највећа уређеност система је температура апсолутна нула. (погледај: Магнетно хлађење ) Пошто она не може да се постигне, према Трећем принципу термодинамике (Нернстова теорема) узима се да ентропија асимптотски тежи нули када температура система прилази апсолутној нули.

[уреди] Ентропија - термодинамичка дефиниција

Ентропија је величина одређена количником топлоте и апсолутне температуре. Ова дефиниција не открива прави смисао ентропије, али омогућава њено мерење

Други принцип термодинамике описује последице ентропије: Није могућ перпетуум мобиле друге врсте. Или простије, не може се добити рад преносом топлоте са хладнијег на топлије тело.

Са етропијом се непрекидно срећемо у свакодневном животу. Свако је видео књигу како падне са стола при чему се њена кинетичка енергија претвоила у топлоту и малко угрејала подлогу на коју је пала. Али нико није видео да књига са пода полети на полицу уз спонтано хлађење пода. У провм случају ентропија система расте а у другом опада. Сви спонтани процеси се одигравају у смеру пораста ентропије. Нормално, нико нас не спречава да књигу подигнемо и вратимо у полицу. Али тада смо смањили ентропију на рачун рада који је извршен подизањем књиге. А да би се дошло до те енергије морала је да порасте ентропија на неком другом месту при чему је укупан резултат пораст ентропије у свемиру.