Драгомир-Драги Јовановић
Из пројекта Википедија
Драгомир-Драги Јовановић, Управник града Београда. Политичар
[уреди] Биографија
Рођен је 27. јула 1902. у Пожаревцу
Мајка Вилма је била пореклом Немица, а отац Љубомир Србин. Гимназију је завршио у Великој Градишки, а права у Београду, где се запослио као полицијски чиновник Управе града.
Тридесетак година касније, када је пред посету краља Александра Загребу, открио усташку заверу, унапређен је у начелника Опшпте полиције Београда, мада су сви знали да је директно руководио другим политичким одељењем.
Након успостављања Шестојуануарске диктатуре, Драги Јовановић је прешао да ради на одсеку борбе против комуниста. У полицијском апарату је остао све до почетка окупације.
После привременог повлачења из службе на почетку априлског рата, Драги Јовановић је одмах по формирању Владе националног спаса био постављен за управника града Београда, да би на том положају добио и широка овлашћења у ресору полиције. За кратко време Немци су Јовановића поставили за команданта Жандармерије у Србији. Најзад је постављен за команданта Српске сраже са правом да производи и отпушта официре и издаје наређења са законском снагом.
Тако је Драги Јовановић био други човек у Србији за време окупације. Поред ових дужности, вршио је дужност председника општине Београд и изванредног владиног комесара за град Београд и за срезове врачарски и грочански.
Драги Јовановић је био управник, али и главни полицајац Београда, па и Србије све до 1944. године. Његови највернији агенти и истажитељи били су: Бошко Бећаревић, Космајац и Светозар Вујковић. Првенствени циљ Драгог Јовановића за време функције била је борба против комуниста и њихових симпатизера. Тајна служба Драгог Јовановића је ухапсила и саслушала близу 1.500 комуниста, затим стрељала 600 симпатизера КПЈ. Одељење специјалне полиције успело је да разбије организациону структуру Комунистичке партије у Београду и Србији.
У тренутку када се ближило партизанско освајање Србије, Драги Јовановић је 1944. отпутовао за Аустрију, сместивши се у бањски центар Карлсбад.
Ту су га пронашли и ухапсили оперативци Озне 1945. године.
Драгом Јовановићу је суђено у процесу против Драже Михаиловића 1946. године у Београду.
Јовановић је оптужен да је наређивао масовне ликвидације симпатизера НОП-а за време окупације, да је руководио логором Бањица, да је сарађивао с Немцима у борби против НОП-а. да је преговарао са четничким покретом Драже Михаиловића и да је организовао тајни сусрет Михаиловића и Недића половином 1944.
Осуђен је на смрт и стрељан 17. јула 1946. у Београду.
[уреди] Спољашње везе
| Градоначелници Београда |  |
|---|---|
|
Чарапић | Богићевић | Жујовић | Делимирковић | Стојковић | Смиљанић | Г.Јовановић | Терзибашић | Николић-Чокојић | Ивановић | Чумић | Лукић Ђурић | Поповић | Стевановић | Карабиберовић | Ђорђевић | Богићевић | Николајевић | Пашић | Маринковић | Татић | Пантовић | Стаменковић Главинић | Вуловић | Давидовић | Несторовић | Марјановић | К.Јовановић | Филиповић | Кара-Јовановић | Митровић | Кумануди | Савчић | Нешић М.Петровић | Илић | Ђурчић | Томић | Милићевић | Стојадиновић | Јовановић | Ратковић | Н.Петровић | Јојкић | Минић | Неоричић | Пешић | Ковачевић Б.Богдановић | Бакочевић | Унковић | Груден | Човић | Ђинђић | Михаиловић | Протић | Хрустановић | Н.Богдановић |
|
