Радио-телевизија Србије
Из пројекта Википедија
 |
|
| Тип | Национална медијска кућа |
|---|---|
| Држава |  Србија |
| Доступност | Србија, Црна Гора, БиХ |
| Почетак емитовања |
24. март 1929. (Радио Београд) 23. август 1958. (ТВ Београд) |
| Вебсајт | www.rts.co.yu |
Радио-телевизија Србије је национална медијска кућа у Србији, под данашњим именом основана 1. јануара 1992. године.
Крајем 2005. године РТС почиње трансформацију у медијски јавни сервис Србије. Поновним увођењем претплате (укинута 2001.) и ослобађањем од буџетског финансирања, стварају се кључни услови за њену трансформацију.
Преко УЈРТ-а, РТС је пуноправан члан Европске Радиодифузне Уније (European Broadcasting Union).
Садржај |
[уреди] Кратак преглед настанка РТБ
Прво емитовање радијског програма у Србији везује се за фебруар 1924, када је по први пут у Београду пуштен радијски сигнал. Након пет година, 24. марта 1929, Радио Београд почиње са редовним емитовањем свог програма. Други светски рат ће прекинути емитовање радио-програма у Београду, а наставак је уследио тек после ослобођења, 10. новембра 1945. Тај дан је уједно и дан РТБ, који је преузела и РТС.
Прва професионална демонстрација телевизијске технике на тлу Србије везује се за презентацију холандске фирме Филипс, која је у Београду, између 9. и 19 септембра 1938., представила основни систем ТВ преноса. Експериментални програм београдске телевизије уследиће тек након двадесет година. 23. августа 1958. ТВБ започиње емитовање свог првог програма - Дневника у 20 сати. Ширење ТВБ обухватће оснивање два нова програма: Другог, као првог колор-програма на овим просторима (рачунајући простор бивше Југославије), који је лансиран 31. децембра 1971, и Трећег канала, омладинског канала, који је са радом почео 1. јула 1989 и трајао до 1. маја 2006.
Сателитски програм Радио-телевизије Србије је започео своје емитовање 14. маја 1991. Телетекст је уведен марта 1994, а прва Интернет презентација стартовала је за време бомбардовања Србије 1999. године.
Радио-телевизија Србије (РТС) законски је, дакле, уређена 1. јануара 1992. Тада су је сачињавале Радио-телевизија Београд (РТБ), Радио-телевизија Нови Сад (РТНС) и Радио-телевизија Приштина (РТП).
До тада је званично функционисала само Радио-телевизија Београд (РТБ). Данашње уређење РТС предвиђа постојање имена Радио Београд и Телевизија Београд, што није случај са земљама у окружењу, тј. некадашњим републикама СФРЈ. Тако је, на пример, Телевизија Загреб постала Хрватска телевизија, а РТЗ је преименована у ХРТ. Доласком Кфора на подручје Косова и Метохије, РТП бива преузета и преформулисана у нови медиј.
РТС емитује телевизијски програм у укупном дневном обиму од 96 часова. Радијски програми РТС емитују 96 часова програма дневно, а суботом и недељом по 108 часова. Учешће програма из сопствене продукције у укупном телевизијском емитовању је, на Првом програму 95%, на Другом 90%, на Трећем 58% (до укидања Трећег канала, 1. маја 2006.), на Сателитском 96%, а у радијском емитовању 98,8%.
Радијски програм РТС се емитује преко УКТ ФМ мреже предајника и репетитора на 17 локација. Први програм Радија Београд се емитује на средњим таласима, преко мреже предајника на 11 локација. ЕТВ емитује ТВ програм РТС преко мреже предајника на 12 локација и мреже репетитора на 238 локација. Радио и ТВ програми РТС се дистрибуирају преко мреже микроталасних РР веза (44 хопа) која повезује 14 емисионих локација. У систем контрибутивних веза повезано је 16 локалних дописничких центара, од којих је први отворен у Крагујевцу.
РТС одскора поседује и лиценцу за сертификацију кабловских дистрибутивних и тзв. заједничких антенских система.
[уреди] Продукциони центри РТС
РТС (мислећи, притом, на ТВ Београд и Радио Београд) се налази на више локација у Београду. Телевизија је смештена у два велика ТВ-центра - у центру града (комплекс зграда у Таковској 10 и Абердаревој 1 и 1а) и у Кошутњаку (у Кнеза Вишеслава 88, надомак Филмског града). Ту је и један мањи ТВ-центар, заправо историографски посматрано најважнији, на Београдском сајму. То је, дакле, прва зграда српске телевизије и ту се налази један омањи студио и канцеларије појединих редакција. Међутим, ТВБ има своје зграде (делове администрације, издавачка делатности и сл.) и на другим локацијама у граду. ТВ-центар у Абердаревој (некадашња зграда Авала филма) отворен је 1. октобра 1966, нова, тзв. плава зграда започета је 1989. а зграда у Таковској, подигнута током седамдесетих па оштећена током Петооктобаске револуције, реконструисана је и постепено усељавана током 2004. У овим зградама се данас налазе Дирекција, Центар Документације, редакције, студији, режије, техника, мастер, монтажне јединице, собе за преглед трака, Обезбеђење РТС, галерија РТС и др. Центар у Кошутњаку, као први ТВ дом, свечано је отворен 1980 и тамо су смештени: студији са пратећим објектима, режије, техника, линк, депои, магацини и др.
Продукциони центар Радија Београд налази се у Хиландарској 2. Ту су смештени редакције, студији, техника, библиотека и други садржаји.
РТС поседује више радијских и ТВ студија, четири РЕМ јединице за монтажу, шест БЕТА монтажа, пет дигиталних монтажа и једну offline монтажу. Продукција има 35 мобилних камера са 60 KW расвете. Преносна техника РТС поседује пет репортажних кола, девет пари линковских веза и пет мобилних екипа расвете. Возни парк обухвата 194 возила специјализоване или опште намене.
[уреди] Студији Телевизије Београд
Телевизија Београд располаже са шест опремљених телевизијских студија, од којих је један дигитални (за Дневник, кратке вести на сат времена, спортске најаве, најаве емисије Трезор и специјалне политичко-информативне емисије), један виртуелни (за дечије емисије, временску прогнозу и све садржаје који захтевају интерактивне садржаје и није им потребан стандардни сет сценографије - то се надокнађује компјутерски, путем хрома-кија) а један за колажне емисије, попут Јутарњег програма и Београдксе хронике.
Ова четири студија се, поред једног у изградњи (тренутно у финалној фази) налазе у ТВ-центру у Абердаревој. Два студија за политичке и забавне садржаје налазе се у Кошутњаку, док је један смештен у ТВ-центру на Сајму. Поред тога, ТВБ поседује и тонске студије, тј. студије за синхронизацију.
[уреди] Остали подаци о продукцији и гледаности РТС
Радним данима је, просечно по грађанину Србије, гледаност Првог програма PTC 104 минута, Другог програма 71 минут, а Трећег канала 96 минута. Гледаност расте у дане викенда и то: суботом Први програм PTC се гледа 108 минута, Други програм 80 минута; недељом се Први програм PTC гледа 117 минута, a Други програм 94 минута. (извор: СММРИ)
Радним данима, Први програм PTC-a гледа 3,7 милиона гледалаца, Други програм 800,000 гледалаца, а Трећи канал (до 1. маја 2006.) 1,8 милиона. Суботом Први програм PTC-a гледа 3,1 милион, Други програм 800,000, а Трећи канал (до 1. маја 2006.) 1,2 милиона гледалаца. Недељом Први програм гледа 4,3 милиона, Други програм 800,000 а Трећи канал (до 1. маја 2006.) 1,3 милиона гледалаца. (извор: СММРИ)
На дан 18.12.2003. године у РТС је 5,936 запослених, у сталном радном односу. На дан 10.2.2005. године у Радио Београду је 470 запослених и то: Радио Београд 1 210, Радио Београд 2 80 III програм 23, Драмски програм 17, Београд 202 60, Радио 101 24 и Програмске службе 56. Кадрови са високим школским образовањем учествују са 27% у структури запослених, са вишим 10%, а са средњим 50,5%.
[уреди] Музичка продукција РТС
На националном нивоу, ова институција датира од 1937. године. Музичка продукција РТС обухвата следеће сегменте: Симфонијски оркестар, Хор, Дечји хор, Дечји хор Колибри, Џез оркестар, Народни оркестар и Народни ансамбл. Циљ постојања овог сегмента РТС је прикупљање грађе из како националне тако и интернационалне, жанровски веома различите музике. Од 1950. постоји и Нототека која садржи око 30000 музичких дела најразличитијих жанрова. Концертна делатност, снимање музике за потребе програма РТС, издавачка делатност, сарадња са еминентним уметницима из целог света само су део послова којима се бави ова институција у оквиру РТС. Тренутно броји око 250 професионалних музичара.
[уреди] Културно-историјски значај РТС
За све ове године, у Радију Београд снимљено је и архивирано преко 4,000 радио драма за одрасле и око 1,000 радио драма за децу чиме је овај жанр постао нераскидиви део културног наслеђа српског народа.
Дискографска продукција ПГП-РТС је произвела 150 милиона плоча, преко 200 милиона аудио-касета и хиљаде сати музике различитих жанрова. Звучни архив или фонотека ПГП-а представља, са преко 15,000 наслова, културно благо непроцењиве вредности.
Центар документације Телевизије Београд у својим депоима и магацинима располаже са 650,000 филмских записа, 40,000 вудео записа, 550,000 фотографија и слајдова, 4 милиона страница текстуалних записа и 15,000 фоно записа.
Редакција за историографију ТВБ свакодневно својим гледаоцима, у оквиру емисије Трезор, доноси програме из историје ТВБ - укомпоноване тако да одговарају актуелним културно-политичким догађајима, а пратећи иностране токове одскора се на тржишту могу наћи и најпопуларнији серијски играни програми на VHS и DVD. Филмови које су ТВБ и РТС снимале у копродукцији са другим продуцентским фирмама одавно су присутни на тржишту и изван територије Србије.
