Барице
Из пројекта Википедија
Барице су село у Војводини, у општини Пландиште. Према попису становништва из 2002. године, Барице имају 598 становника. Већину чине Румуни.
Садржај |
[уреди] Историја имена
Село Барице се спомиње по први пут званично 1713. године под именом Јанош. Године 1717. село мења име у Сент Јанош а 1922. добија своје српско име Свети Јован. После Другог светског рата село добија своје садашње име Барице, вероватно због барица које су настале током коришћења земље за градњу.
[уреди] Становништво
Према цензусу из 1837. године је имало 1.523 становника, од којих су 1.511 били православци, 8 католици и 4 јевреји, тада је попис становништва рађен по вероисповести. Село је било на врхунцу своје популације 1910. године са 1.568 становника. Податак из 1921. године нам даје попис по националности, тако да по том податку село је имало 1.456 становника од који су 1.334 били румуни, 54 срби, 51 мађари и 17 немци.
[уреди] Историја
Што се тиче времена пре 1713. године и питања како је село заправо настало морамо се ослонити на ”древно сећање“. Према забелешкама попа Јона Негоје (рум:Ioana Neagoe), из 1861. године, село је основано 1521. године од стране шест породица из подручја Векул Регат (рум:Vechiul Regat) из Трансилванији. Име потиће вероватно од имена свеца заштитника, Светог Јована. Насељеници су се прво настанили на месту којем су дали име Пиетри (Камење) на подручју данашњег Јерменовца. На том месту се и дан данас налази дрвени крст. Тамо су боравили 64 година, до 1585. године, када су се у страху од турских напада преселили на место које је било боље заштићено, где се налази данашње село. Прва црква је саграђена од дрвета и била је коришћена 311 година. Први поп је био Раду Негоје, вероватно предак Јона Негоје који је водио забелешке ”према древном сећању“. Из почетка су куће биле грађене без икаквог планирања. Године 1789. се почело градити по равним улицама, у шору. У српском катастиху Пећке Патријаршије од 1660. до 1666. године се спомиње и село Сент Јанош као давалац прилога за Патријаршију. Такође се спомиње и 1788. године када је Аустро-Угарска коњица одбила напад турске коњице у близини Сент Јаноша.
Др Глигор Попи наводи у својој књизи ”Румуни у српском делу Баната“ да је у биткама поводом народно ослободилачких устанака у Аустро-Угарској (1848. – 1849.) настрадало и село Сент Јанош. Становници су били напустили село од 13. септембра 1848. до 20. јануара 1849., а кад су се вратили затекли су село у рушевинама.
[уреди] Цртице из историје
Током тридесетих година прошлог века једна делегација из Светог Јована је посетила румунског краља Карола I у сврху тражења румунског учитеља за село. Краљ их је лепо примио али румунски учитељ није послан.
Током Првог светског рата је погинуло 40 мушкараца из Сент Јаноша мобилизованих у Аустро-Угарској војсци.
Током нацистичке окупације 45 мушкараца су били одведени на принудни рад.
[уреди] Одумирање села
До 1910. године се број становника села повећавао, али већ је 1878. почињло са исељавањем. Те године се 23 породица, којима је досадило после 12 година поплава, иселило за Доброгиу у Румунији. Године 1882. је још 48 домаћинстава, 222 особа, покушало да емигрира за Крајову у Румунији али су били враћени натраг. После Другог светског рата је почела емиграција према западу и градовима. Према цензусу из 2002. године у селу Барице је преостало 598 становника.
| Насељена места општине Пландиште |
|---|
|
Пландиште • Банатски Соколац • Барице • Велика Греда • Велики Гај • Дужине • Јерменовци • Купиник • Лаудоновац • Маргита • Марковићево • Милетићево • Стари Лец • Хајдучица |
 |
Овај незавршени чланак Барице, везан је за село. Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га. |
