Језеро

Из пројекта Википедија

За остале употребе, погледајте Језеро (вишезначна одредница).

Језеро је природно удубљење на копну испуњено водом, које није директно повезано са светским морем. Језера могу имати притоке, отоке, а језеро које има и притоку и отоку зове се проточно језеро. У односу на то каква је вода у језерима деле се на слатководна језера и слана језера.

Еолско језеро Балхаш у Казакстану

Највећа и најдубља језера су тектонског порекла. У њима се налази преко 95% укупне количине језерске воде. Ова језера испуњавају удубљења настала тектонским поремећајима. Највеће језеро (по површини и количини воде) је Каспијско језеро. Најниже језеро је Мртво море (око 400 m испод нивоа мора), најдубље Бајкалско језеро (1620 m). Најбројнија су ледничка језера.

Термин језеро такође се користи за описивање природних обележја попут језера Ајре које је већину времена суво али се напуни током сезонских ослова обилних киша. Многа језера су вештачка па се стварају за хидроелектричну снадбевање струјом, рекреацију (пливање...), смадбевање воде, итд.

Финска је позната као држава хиљаду језера, а Минесота као земља десет хиљада језера. Велика језера Северне Америке пореклом су из леденог доба. Преко 60% светских језера налази се у Канади претежно зато јер земљом доминира неуланчани систем отицања.

Језера су важна за привреду и саобраћај (Језера у Северној Америци, Каспијско језеро); добијају се соли (Мртво море); нека су богата рибом, служе за снадбевање водом и регулисање водостаја на рекама.

[уреди] Подела језера

Језера се деле по начину настанка корита или по хидрографским, физичким хемијским и биолошким особинама. Званично у класификацији се не примењује минимална побршина коју треба да захвата језеро, али се често помиње да језеро не би требало да има површину испод 1 хектара.

Подела по начину настанка:

метеорска (космична) - настала услед удара метеорита
тектонска - настала услед тектонског поремећаја (земљотреса).
ледничка - настале радом ледника (углавном су уска и дубока са стрмим обалама)
вулканска - настала радом вулкана (у кратерима вулкана или преграђивањем река потоцима лаве)
приобална - настала повлачењем мора из залива
крашка - настала у крашким удубљењима
речна - настала мењањем тока реке (напуштањем старог корита)
еолска - настала радом ветра (ветар издуби удубљења, које вода потом испуни)