Тачка (геометрија)
Из пројекта Википедија
Тачка је у геометрији ентитет који се налази у простору без дужине и запремине. У геометрији једина информација коју поседује тачка је локација. Тачке се користе као један од основних појмова у геометрији, физици, векторској графици и у многим другим пољима. У математици уопштено, се сматра да се било која форма простора састоји од тачака као основних елемената.
Садржај |
[уреди] Тачке у Еуклидовој геометрији
Тачка у еуклидовој геометрији нема величину, правац, смер, нити било коју другу особину сем положаја. На почетку I књиге[1] Еуклидових Елемената стоје следеће дефиниције:
- Дефиниција 1
- Тачка је оно што нема делова.
- Дефиниција 3
- Крајеви линије су тачке.
У тражењу примата линије и тачке, Еуклид наводи да је тачка основна, а линија је оно што садржи тачке, док Аристотел радије узима линију за основу, а тачка је оно што је на крајевима линије.
Међутим постоје различити преводи и интерпретације Еуклидове дефиниције, међу којима и следеће: "Тачка је оно што нема пружање" као најбољи превод, али недовољно јасан данашњем читаоцу оригиналне реченице
- ά Σημετόν έστιν, οϋ μέρος ούθέν
Дефиниција "Тачка је оно што нема меру" не би била добра јер тачка има свој положај, а то јесте некаква мера дужине (удаљеност од неке референтне тачке).
У данашњем језику је најприсутнија и терминологији најближа следећа дефиниција, у смислу интерпретације Еуклида
- "Тачка је оно што нема димензије".
[уреди] Тачке у Картезијанској геометрији
Локација тачке у простору може бити описана са три реална броја који представљају координате у тродимензионалном простору. На пример:
- P = (2,6,9).
На овај начин тачка се може описати и у вишедимензионалном простору. Опис тачке је сличан опису вектора који такође може да постоји у вишедимензионалном простору. Разлика између вектора и тачке је у томе што вектор има и правац и дужину, зато се подразумева да је почетна тачка вектора (0,0,0).
[уреди] Тачка у простору димензије 2 или веће
Свака тачка која припада простору димензије n се да представити са једном уређеном n-торком скалара, који припадају пољу скалара над којим је изграђен простор а представљају њене координате у том простору. Тако би на пример тачка P из En била представљена као P=(P1,P2,...,Pn) при чему су Pi из E, i=1,..,n.
[уреди] Растојање између две тачке
Растојање између две тачке из простора En се у еуклидовој геометрији дефинише као збир квадрата разлика њихових координата. На пример:
[уреди] Библиографија
^ Антон Билимовић, Еуклидови Елементи, Прва књига, САНУ, 1949