Сортавала
Из пројекта Википедија
Сортавала (рус. Сортава́ла, фин. Sortavala) је град у северо-западном делу Русије. Налази се у Републици Карелији.
Сортавала Сортава́ла |
|||
|
|||
|
|||
Регион | Карелија | ||
Основан | XII век | ||
Статус града | од 1783. | ||
Становништво | 20.500 (2005.) | ||
Природни прираштај | - 9,9 % (2002.) [1] | ||
Географска ширина Географска дужина |
61°42′СГШ 30°40′ ИГД |
||
Позивни број | 81430 | ||
Московско време | +3 час. (лети +4) | ||
Град на карти Русије | Карта | ||
Интернет страница града |
У граду, по попису из 2005. године, живи 20.500 становника.
Сортавала се налази на северној обали језера Ладога, 287 километара од Петрозаводска (главног града Карелије). Сем језера Ладога у близини града се налазе 2 мања језерца.
Сортавала поседује железничку станицу и аеродром.
Просечна температура у јануару износи -9°C, а у јулу +16°C. Годишња количина падавина је 550 mm.
У граду се налази санаторијум у коме се лече лакше оболели од туберкулозе.
Садржај |
[уреди] Историја
Насеље ба подручју данашњег града основано је у XII веку, али статус града добио је 1783, године. До 1918. године град је носио име Сердобољ (рус. Сердоболь, када му је име промењено у Сортавала.
Сортавала је одузета припојена Шведској после Руско-Шведског рата који је трајао од 1610. до 1617. године
Године 1721. насеље поново улази у састав Русије. Оно је постало познато по својим каменоломима гранита и мермера који су се користили за изградњу грађевина у Санкт Петербургу и околини. Године 1812. град је ушао у Велике књажевине Финске, која је била део Руског царства.
Године 1917. град је ушао у састав независне Финске. За време Зимског рата град је претрпео велика разарања од стране совјетске армије. По завршетку рата град је ушао у састав Совјетског савеза. Тада је велики део Финаца напустио град.
Као и већи део Републике Карелије, Сортавала се поново нашла у саставу Финске у периоду од 1941. до 1944. године. У том периоду већина Финаца који су напустили град су се поново у њега вратили. Међутим поново 1944. године, када се град поново нашао у Совјетском савезу Финци су отишли из града и он је скоро начисто опустео. После рата град је насељен Русима.
Крајем XIX века у граду је живело 1.336 становника, углавном Финаца. Тада су у граду постојале 3 школе, 1 лутеранска и 2 православне цркве (једна од две православне цркве потиче из XVII века). У граду се такође налазио и етнографски музеј у зиданој згради. Трговина је била незнатна. Кроз Сортавалу се у Русију извозио камен који се добивао на северној обали језера Ладога. У близини града налазили су се каменоломи гранита и мремера.
[уреди] Економија
У граду се налазе: комбинат за производњу намештаја, шиваћа фабрика, комбинат за прераду рибе и фабрика пива. Такође постоји каменолом у коме се добија мермер (добија се од 18. века) и металуршки завод.
[уреди] Демографија
[уреди] Оближњи градови
- Лахденпохја (рус. Лахденпохья) - 32 километара - југо-западно[3]
- Питкјаранта (рус. Питкяранта) - 45 километара - источно
- Приозерск (рус. Приозерск) - 79 километара - јужно
- Суојарви (рус. Суоярви) - 98 километара - северо-источно
- Каменогорск (рус. Каменногорск) - 116 километара - југо-западно
- Светогорск (рус. Светогорск) - 116 километара - југо-западно
- Олонец (рус. Олонец) - 146 километара - југо-источно
- Виборг (рус. Выборг) - 149 километара - југо-западно
[уреди] Спољашње везе
- Сортавала на енциклопедији "Мой Город" ((ru))
- www.sortavala.ru ((ru))
- heninen.net/sortavala ((ru))
- Сортавала на intourist.onego.ru ((ru))
[уреди] Референце
- ^ [1]
- ^ Подаци у табели су преузети са сајта мој град
- ^ Подаци у поднаслову Оближњи градови су преузети са сајта мој град