Петар I Петровић Његош
Из пројекта Википедија
Митрополит Петар I (Свети Петар Цетињски), црногорски митрополит и владика од 1782-1830. Завладичио се у Карловцима 1784., одакле је пошао у Русију. При повратку из Петрограда у домовину, Петар је изјавио: "ко је противу Русије, тај је и противу свијех Словена", чиме су се управљали и каснији црногорски владари. 1787. је помагао Русији и Аустрији у рату са Турском, који није био повољан ни за савезнике, ни за Црну Гору. Два пута је сузбио турску војску под Махмут-Пашом. Послије другог напада, у којему је погинуо сам Махмут-Паша, Брда су присаједињена Црној Гори. Великога је удјела имао са својим Црногорцима и Бокељима у ратним догађајима, који су били судбоносни за Боку и Дубровник. Црногорци и Бокељи су се тада борили заједно са Русима противу Француза. Под његовом владавином присаједињена је Црној Гори Морача, а Бока, која је два пут долазила под његову власт, је предана Аустрији 1814. Одржавао је сталне везе са Карађорђем за вријеме Првог српског устанка и са њим је склопио савез за ослобођење потчињених Срба, те је са тим циљем водио знатне борбе са Турцима. Под митрополитом Петром Црна Гора добила је први писани закон 1798., који је проширила Народна Скупштина на Цетињу 1803. Њиме је установљен суд, који се звао "кулук".
Понекад се каже да што је Немањићима Св. Сава, то је Петровићима Св. Петар, који је био неустрашиви народни вођа и учитељ, благе природе, а силна ауторитета, којем се покоравао и најопорији горштак. Због његовога богоугодног живота народ га је прозвао, још за живота, светим.
Петар I је преминуо на Цетињу 18. октобра 1830.
