Медвед

Из пројекта Википедија

Медвед Историја групе: Рани миоцен - данас
Смеђи медвед
Таксономија
царство: Animalia тип: Chordata класа: Mammalia ред: Carnivora фамилија: Ursidae G. Fischer de Waldheim, 1817
Genera
Ailuropoda Ailurus Helarctos Melursus Ursus Tremarctos Arctodus(extinct)
Екологија таксона

Медвед је велики сисар из реда Carnivora, породице Ursidae.

Од давнина људи лове медведе користећи њихово месо за исхрану и крзно за одећу. Посматрајући пећинске медведе у потрази за храном, људи су могли закључити које врсте биља су јестиве. Својим деловањем човек непрестано доприноси смањењу популације медведа, угрожавањем њихових станишта. Упркос закону о заштити медведа, људи и даље лове медведе, због хране, заштите имања и стоке, спортског лова, и традиционалне медицине. Овај рад има за циљ да опише неке од осам врста медведа, њихово понашање, размножавање, начин живота и опстанка у природи.

[уреди] Физичке карактеристике

Заједничке карактеристике свих медведа су прекривеност крзном, кратак реп, одлично чуло слуха и њуха и шапе са пет прстију.

Медведи имају велико тело, могућност да стоје на задњим ногама, широке шапе, и округле уши.

[уреди] Порекло

Mедведи су најмлађа породица месождера. Развили су се током Еоцена од заједничког претка Mиацида, (месождера сличном ласици који се пење по дрвећу), пре око 50 милиона година. Предак свих данашњих медведа je Ursаvus elemensis. Настао је у Евроазији пре 18 – 25 милиона година. Месождер величине лисице, лови по врховима дрвећа, а исхрану употпуњује деловима биљака и инсектима. Током времена медведи су се проширили и на просторе Северне Америке. Фосилни остаци указују да су медведи некада живели и у Африци.

Данас је општеприхваћено да постоји осам врста из породице медведа. Постојала је и девета – пећински медвед - Ursus spelaeus, који је изумро крајем последњег леденог доба пре 10.000 година.

Мрки медвед настањује просторе Европе, Азије и Северне америке, бели или поларни медвед живи око Арктика, амерички црни медвед у Северној Америци, црни медвед у Азији, сунчев медвед у југоисточној Азији, медвед наочар у Јужној Америци, уснати медвед у Азији и велика панда такође у Азији.

[уреди] Опис

Сунчани медвед

Веома снажног, масивног тела и ногу, са крупном главом, малим ушима и репом, медведи су највећи копнени месождери. Тело им је прекривено густом длаком и поддлаком, чија боја зависи од врсте, и варира од потпуно беле, светле, или крем, до црно беле, потпуно црне или мрке. Имају по пет прстију на предњим и задњим шапама, који се завршавају снажним, дугачким канџама, које не могу увлачити. (сл.2) Медведи ходају другачије него остале звери. Медведи могу ходати на две ноге и тај положај задржати дуже време. Ипак због своје велике тежине они ходају четвороношке, ослонивши се читавимм стопалом на тло. Медведи су спорији него друге звери, (лавови или вукови). Трчећи медведи постижу брзину од 50 km/h.

Снажна вилица има сва обележја месождера: веома снажни очњаци, карактеристични секутићи и дерачи. Имају 32 – 42 зуба, зависно од станишта и начина исхране. Неким врстама медведа недостају горњи и доњи преткутњаци, а код којих постоје, мали су и нису у функцији жвакања хране. Површине кутњака нешто су равније него код осталих звери што указује да медведи нису само месождери. Они су прави сваштоједи. Једу све: од отпадака и стрвина преко биља, воћа, бобица, меда, до рибе и меса.

Медведи имају веома развијено чуло мириса. Осете мирис на даљини већој од једног километра. Вид им је нешто слабији, али разазнају боје, што им помаже при идентификацији хране.

Без обзира на врсту, мужјаци су крупнији од женки, али што је врста медведа крупнија, већа је и разлика између мужјака и женки. Мужјак поларног медведа може бити и два пута већи од женке, док је код сунчевог медведа разлика измаћу мужјака и женке само у тежини.

Сазнања о дужини живота медведа нису поуздана. Претпоставља се да живе 25 до 40 година. Медведи у дивљини живе краће од оних у зоо вртовима.

[уреди] Понашање

Медведи углавном живе сами, изузев мајке са својим младима као и женке и мужјака у време сезоне парења. Они комуницирају са другим медведима путем ознака на стаблима и разних мирисних знакова. На тај начин означавају своје присуство. Само у изузетним приликама, медведи формирају привремене групе и то када се нађе већа количина хране на малој површини. Мрки медведи са Аљаске скупљају се на истој територији у време лова на лососе, када лососи пливају уз реку за време мреста. Скорашња истраживања показују да Џиновске панде формирају мале групе, на делу територије где има хране у изобиљу. Мужјак и женка могу живети на истој територији толеришући се међусобно, истовремено бранећи територију од осталих медведа истог пола. Млади мужјак напустивши мајку обично одлази на другу територију, док млада женка често живи на територији своје мајке. Кључ опстанка медведа је у проналажењу довољне количине хране, која ће задовољити енергетске захтеве у складу са његовом величином. Пролазећи огромним пространством у потрази за храном, медведи посебно добро упамте делове територије на којој су пронашли обиље хране. Медведи који живе у регионима са хладним зимама,најхладнији период године проводе спавајући, укључујући и Мрког медведа, Америчког и Азијског црног медведа као и женке поларног медведа.

[уреди] Размножавање

За већину медведа парење је сезонско. Медведи који живе у температурним зонама са четири годишња доба, паре се у пролеће после зимског сна, док медведи из тропских регија то чине за време суше. За време сезоне парења мужјак и женка остају заједно до две недеље парећи се неколико пута, након чега се раздвајају. У зависности од врсте трудноћа траје седам до девет месеци. Обично женка окоти једно до четири младунчета. Кад се роди, младунче медведа је мање од осталих младунчади сисара, у односу на величину родитеља (сл. 4). Понекад теже свега један проценат тежине своје мајке. На пример, новорођена џиновска панда тежи само 113 g. По рођењу, млади су слепи, без зуба и длаке, и потпуно беспомоћни. Хранећи се мајчиним млеком расту веома брзо, и гоје се. Након три месеца напуштају јазбину са мајком у потрази за храном. Младунчад престају да сисају након шест месеци, али остају уз мајку две до три године учећи од ње шта да једу и где да нађу храну. Мајке их штите од одраслих мужјака, јер их они веома често убијају. Женке су полно зреле са четири до седам година старости, и тада могу рађати младе сваких две до пет година. Период када се медвед први пут размножава долази раније када хране има у изобиљу, а касније када је количина ограничена.

[уреди] Однос човека и медведа

Медвед ретко напада човека, осим када се изненади и осети угроженим. Постоје одређене препоруке шта учинити када би се срели са медведом.

Немојте изненадити медведа

Док се крећете подручјем медведа са густом вегетацијом, будите довољно гласни како би вас медвед чуо на удаљености око 30 м. Ако се крећете тихо можете се наћи унутар простора медвеђе сигурности. Медвед се може осетити угроженим и видети активну одбрану као једини излаз, посебно ако се ради о медведици са младима.

Не прилазите медведу нити бежите од њега

Медведе посматрајте из даљине а поготово мајку са младима. Склоните се са пута медведу који се креће према вама. У случају изненадног блиског сусрета, немојте бежати, већ омогућите медведу да се повуче. Бежање може подстаћи медведа да вас прогони.

Како препознати да сте на територији медведа?

Потражите:

• Отиске шапа у прашини, блату или снегу.
• Отиске медвеђих шапа је лако разликовати од других животиња. Широки су 10 до 15 цм, са пет прстију и канџи. Предња шапа је краћа од задње

Кад не би имао канџе, отисак задње шапе би подсећао на отисак босе ноге човека.

Ознаке на стаблу:

• Медведи се чешу о коре стабала, остављајући мирисе као знак свога присуства. Потражите и паралелне огреботине од канџи и до 2 м у вис.

Трагови на месту храњења:

• Обично је лишће разгрнуто на широј површини, нарочито ако медвед тражи буквице. На мртвим животињама уочите огреботине од канџи и зубима изврнуту унутрашњу страну коже.

Дневни лежај:

• Преко дана медвед се одмара иза неког већег стабла или грма. Може се видети како је отклонио лишће са тла од 50 до 90 цм.

Зимски брлог: Медвед проводи зиму у шупљинама стена или под корењем великих стабала. Брлог обично садржи лежај од суве траве, лишћа и гранчица. Улаз је обично узак.

[уреди] Станишта

Медведи живе у различитим стаништима, од тропских до поларних и од планинских до равничарских. У зависности од станишта зависи и начин прехране медведа. Највећи број медведа су свеждери. Нajвећи број медведа се храни корењем, бобицама, у рекама лове рибу.

[уреди] Остало

Многи медведи током зиме падају у зимски сан (хибернирају). Зимски сан заправо није права хибернација јер телесна температура медведа током зимског сна остаје висока и могу се лако пробудити.

Просечан животни век медведа је 25 - 40 година.

[уреди] Класификација

• Породица Ursidae
  • Подпородица Ailuropodinae
    • Велика панда, Ailuropoda melanoleuca
    • Патуљаста панда, Ailuropoda minor
  • Подпородица Tremarctinae
    • Tremarctos ornatus
    • Tremarctos floridanus
    • Arctodus simus
    • Arctodus pristinus
    • Arctotherium brasilense
    • Arctotherium latidens
  • Подпородица Ursinae
    • Ursus arctos
      • Ursus arctos syriacus
    • Ursus americanus
    • Ursus maritimus
    • Ursus thibetanus
      • Ursus thibetanus formosanus
      • Ursus thibetanus gedrosianus
      • Urus thibetanus japonica
      • Ursus thibetanus laniger
      • Ursus thibetanus mupinensis
      • Ursus thibetanus thibetanus
      • Ursus thibetanus ussuricu
    • Ursus minimus
    • Ursus etruscus
    • Ursus spelaeus
    • Ursus crowtheri
    • Melursus ursinus
      • Подврста Melursus ursinus inornatus
      • Подврста Melursus ursinus ursinus
    • Подврста, Helarctos malayanus
      • Подврста Helarctos malayanus euryspilus

Родови Melursus и Helarctos су укључени у род Ursus.

Постоје бројни хибриди настали укрштањем црног, смеђег и поларног медведа.

[уреди] Види још

• Мрки медвед
• Поларни медвед
• Џиновска панда

[уреди] Спољашње везе

• BearPlanet - све врсте медведа ((en))
• Chuck Bigelow, note on PIE roots signifying "bear"
• Spanish bear news regularly-updated news archive on Bears in Spain