Џиновска панда
Из пројекта Википедија
Џиновска панда | ||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Беба панда, рођена у зоолошком
врту у Сан Дијегу 1999. |
||||||||||||||
Таксономија | ||||||||||||||
|
||||||||||||||
|
||||||||||||||
Ailuropoda melanoleuca (David, 1869) |
||||||||||||||
|
||||||||||||||
Екологија таксона | ||||||||||||||
|
Џиновска панда (Ailuropoda melanoleuca)
Садржај |
[уреди] Распрострањеност и станиште
Џиновске панде живе у области ограниченој са неколико планина у централној Кини. Некада су живеле и у нижим пределима, али је човек својим деловањем станиште панде сузио само на планинску област. Због усамљеничког начина живота, чини се да је велика панда ређа него што иначе јесте. Овај медвед се налази међу најугроженијим животињским врстама и често се узима као симбол угрожених врста, као и борбе да се оне заштите. Џиновска панда живи у листопадним и четинарским шумама богатим бамбусом, на надморској висини 1500–3500 метара. Те области карактеришу магле и честе кише током целе године.
[уреди] Oпис
Панда је препознатљиве појаве. Има црно крзно на ушима, око очију и на трупу. Остатак тела му је прекривен дебелим, белим крзном које му одржава топлоту у хладним шумама које настањује. Висок је од 60 до 90 цм. кад стоји на све четири ноге, и дугачак од 120 до 180 цм. Мужјаци су увек већи од женки и могу достићи тежину и до 130 кг, док женке ретко прелазе 100 кг.
[уреди] Исхрана
Џиновска панда има јаку чељуст са великим секутићима и углавном се храни бамбусовим изданцима. Такође, храни се и разним травама, ситним глодарима и сл. У зоолошким вртовима једе бамбус, шећерну трску, пиринач, шаргарепу, јабуке и слатки кромпир.
[уреди] Социјални живот
Одрасле панде живе изоловане појединачно, али повремено комуницирају помоћу мирисних трагова, крикова и ретких окупљања. Младунче остаје уз мајку од једне до три године. Човек је пандин највећи непријатељ. У природи панда има мало непријатеља. То су снежни леопард или чопор дивљих паса који лако могу да савладају малог медведића који се предалеко одаљио од мајке. Просечан живот џиновске панде је око 15 година, док у зоолошким вртовима живе преко 20 а некад и до 30 година.
Иако је мирна животиња и не показује агресивност према човеку ни другим животињама, панда може да буде веома опасна ако је испровоцирана или изненађена. Кад чује неуобичајен звук почне да бежи и напушта територију, или се пење на најближње дрво. При сусрету са непријатељем испушта канџе и накостреши врат и рамена, што има за резултат да друга панда почне да бежи.
Трачак наде за џиновске панде
Џиновска панда је угрожена врста. У дивљини, има их свега нешто више од хиљаду. Главни разлог је веома слаб полни нагон, нарочито у заточеништву. Органи за репродукцију већине женки у заточеништву лоше функционишу. Зоолози су утврдили да само једна од три женке може донети на свет младе. Истовремено само десет од сто мужјака, у истим условима, има љубавну жељу. Због тога се прибегава вештачкој оплодњи. Стручњаци указују на то да се само једна десетина панди пари природним путем, док се код осталих врши вештачка оплодња.