Кошарка

Из пројекта Википедија

Овом чланку или једном његовом делу је потребно сређивање.

Оно подразумева категоризацију, унутрашње повезивање, разламање текста и слична уређивања, како би се добио квалитетнији чланак.

Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите.

Кошарка

Кошарка је спорт са лоптом у коме два тима од по пет играча покушавају да забележе поене убацујући лопту у кош.

Кошарка је један од најпопуларнијих спортова у Србији и на Балкану уопште. Популаран је и у другим деловима света, а посебно у САД, Јужна Америка, Европа, Азија, и бивши СССР.

[уреди] Историја

[уреди] Почетак

Кошарка је необична по томе што ју је измислио један човек. Др Џејмс Нејсмит, Канађанин запослен на колеџу у Спрингфилду, Масачусетс, је 1891. године измислио игру да би нашао начин да забави студенте током дуге зиме. Написао је основна правила, окачио корпе на зид гимнастичке дворане и показао студентима како се игра нова игра. Прва званична утакмица је одиграна 20. јануара 1892. "Basket ball" (кош - лопта) је име које је предложио неко од студената. Кошарка је врло брзо постала популарна и раширила се по целом свету.

[уреди] Универзитетска кошарка

[уреди] Америчка средњошколска кошарка

[уреди] Национална кошаркашка асоцијација (NBA)

[уреди] Међународна кошарка

Међународну кошаркашку организацију је 1932. основало осам држава: Аргентина, Чехословачка, Грчка, Италија, Португал, Румунија и Швајцарска. У то време, организација се бринула само о аматерским играчима.

Кошарка је први пут уврштена на Олимпијске игре 1936, иако је демонстративни турнир одржан још 1904. На овим такмичењима су углавном доминирале Сједињене Државе, које нису освојиле само четири олимпијска турнира, а први пораз је био у контроверзној финалној утакмици против Совјетског Савеза на Олимпијским играма 1972. у Минхену. Прво Светско првенство у кошарци за мушкарце је одржано у Аргентини. Три године касније, прво Светско првенство у кошарци за жене је одржано у Чилеу. Женска кошарка је уврштена на Олимпијске игре 1976, са тимовима Бразила и Аустралије које су били највећи ривали Сједињеним Америчким Државама.

FIBA је 1989. одбацила разлику између аматерских и професионалних кошаркаша, а 1992. професионални играчи су први пут играли на Олимпијским играма. Доминација САД се наставила са представљањем њиховог Тима снова. Међутим, са развојем кошарке у другим државама, остали национални тимови су почели да побеђују Сједињене Државе. Тим који се састојао од искључиво NBA играча је завршио као шести на Светском првенству 2002. у Индијанополису иза Југославије, Аргентине, Немачке, Немачке, Новог Зеланда и Шпаније. На Олимпијским играма 2004. у Атини, тим Сједињених Држава састављен од професионалних играча је претрпео први пораз на Олимпијским играма, изгубивши од Порторика и Литваније у утакмицама по групи. На крају је овај тим освојио бронзану медаљу, иза Аргентине и Италије. (Требало би напоменути да јe од 12 оригиналних играча које је изабрала NBA, само су Тим Данкан и Ален Ајверсон пристали да играју).

Кошаркашки турнири се широм света одржавају за дечаке и девојчице свих узраста. Глобална популарност овог спорта одражава се кроз националности играча који играју у –{NBA}- лиги. Владе Дивац, један од припадника првог таласа неамеричких играча, и Предраг Стојаковић, двоструки победник у шутирању тројки су из Србин, Стив Неш, који је совојио награду за најкориснијег играча у –{NBA}- лиги је Канађанин; Кобе Брајант је Американац, али је одрастао у Италији; звезда Далас Меверикса Дирк Новицки је Немац, а звезда Мемфис Гризлиса је из Шпаније. Сан Антонио Спарси у својој екипи имају Тима Данкана са Америчких Девичанских Острва (Данкан игра за САД, пошто Девичанска Острва немају кошаркашки тим за међународна такмичења), Емануел Ђинобили је из Аргентине (као и играч Чикаго Булса Андреас Ноћиони), а Тони Паркер је из Француске.

Најбољи тимови са два последња Светска првенства одржана 2002. у Индијанаполису и 2006. у Јапану, једнако драматично показују глобализацију игре. Само један члан ова два тима је Американац, а то је Кармело Ентони. У тиму из 2002. су били Новицки, Ђинобили, Стојаковић, Јао Минг из Кине и Перо Камерон из Новог Зеланда. Ђинобили је такође био и у тиму и 2006, а остали су Ентони, Гасол и Хорхе Гарбахоса из Шпаније и Теодорос Папалукас из Грчке. Једини играчи из ова два тима који никада нису играли у –{NBA}- су Камерон и Папалукас.

[уреди] Кошарка у Србији

[уреди] Прва кошаркашка лопта у Србији

Прву кошаркашку лопту у Србију донео је 1924. године из Америке Вилијам Виланд, представник добротворне организације "Војска спаса". Виланд је у Београд стигао са задатком да учитеље, наставнике и професоре београдских школа упозна са званичним правилима кошаркашке игре. У пратњи госта из Америке, у служби преводиоца, била је Драгица Поповић из Црвеног крста Београда.

Домаћини су били изузетно заинтересовани за ову посету. Семинарима г-дина Виланда присуствовао је велики број знатижељника, који су желели да се упознају са њима до тада потпуно непознатом игром.

У знак велике пажње и посебног пријатељства, Виланд је г-ђи Поповић, која га је пратила током његове кратке посете Србији, поклонио кошаркашку лопту. Према свим историјским сведочанствима, то је била и прва кошаркашка лопта која се појавила у Србији.

Кошаркашки савез Југославије (КСЈ) основан је 12. децембра 1948. године у Београду. Седиште никад није мењано, а име само једном: у априлу 2003. када је преименован у Кошаркашки савез Србије и Црне Горе (КССЦГ).

Првих 55 година организације може се поделити у два периода. Аматерско време - кад су се наши пионири ентузијазмом и великим жаром борили за просперитет кошарке, привлачећи нове људе визионарким идејама, храбрим одлукама и смелом девизом „кошарка кошаркашима“.

Од шестог места на Олимпијским играма у Риму (1960.) почиње доба бриљантних резултата, европских и светских медаља, титула и признања. Прекинуто је само једном, спортским санкцијама нашој земљи.

Темеље модерне организације поставили су Данило Кнежевић (председник са петогодишљим мандатом), веома вредни и амбициозни потпредсеник Небојша Поповић, дугогодишњи генерални секретар Светске кошаркашке организације (ФИБА) Борислав Станковић, за такмичења и њене комисије задужени Радомир Шапер и тренерски фанатик Александар Николић који је анонимну репрезентацију са последњег места у Европи увео у прво финале у Београду (1961).

Председници Савеза били су (хронолошким редом): Иван Поповић-Ђани, Милојко Друловић, данило Кнежевић, Радомир Шапер, Радослав Савић, Владимир Пезо, Божина Ћулафић, Мехмед Добрчани, Васил Тупурковски, Петар Брезник, Небојша Поповић, Миодраг Бабић, Угљеша Узелац, Веселин Баровић, Небојша Човић, Драгослав Ражнатовић, Желимир Церовић, Миодраг Бабић и Горан Кнежевић. Секретари КСЈ: Димитрије Кршић, Слободан Ивовић, Никола Кораћ, Марко Павловић, Мирослав Јосифовић, Никола Теодоровић, Борислав Станковић (у два наврата), Мита Рељин, Милорад Соколовић, Мирко Марјановић, Радомир Шапер, Софија Младеновић (у два наврата), Василије Белобрковић, Ђорђе Чоловић, Звонко Шпељак, Радосав Петровић, Зоран Радовић, Предраг Богосављев и Предраг Бојић.