Борислав Станковић
Из пројекта Википедија
Борислав Станковић (Бихаћ, 9. јул 1925.) је бивши југословенски кошаркаш и тренер, као и дугогодишњеи генерални секретар Међународне кошаркашке организације.
[уреди] Биографија
Станковић је рођен у Бихаћу, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. У раној младости се преселио у Београд где је дипломирао ватерину на Београдском универзитету. Као инпектор је радио 11 година у општини Палилула. [тражи се извор]
Још док је био студент активно се укључио у кошарку, која је још увек била нов спорт у Југославији. Играчке дане провео је у београдским клубовима Железничар, Црвена звезда (две шампионске титуле) и Партизан до 1953. За националну селекцију је играо од 1950. до 1953. и одиграо 36 утакмица.
Након повлачења из активног играња кошарке, Станковић је постао тренер у ОКК Београд. Са ОКК Београдом је освојио 4 првенства Југославије. Затим је постао тренер италијанског клуба Оранжсода, са којим је освојио првенство Италије.
Од 1954. Станковић је био председник Такмичарске комисије Кошаркашког савеза Југославије, a потом од 1956. до 1966. генерални секретар. На месту генералног секретара Међународне кошаркашке федерације налазио се од 1976. до 2002. Станковић је од 1978. и члан Међународног олимпијског комитета. Одликован је немачким Заслужним крстом, француском Легијом части и Орденом за Југославију првог степена. У Кошаркашку кућу славних уведен је 1991.
Борислав Станковић је саветник председника Србије Бориса Тадића за спорт.
У браку је 56 година са Мирославом и имају кћерку Љиљану и унуке Александру и Ивану.
