Карачи

Из пројекта Википедија

Национални маузолеј са гробом оснивача Пакистана Мухамеда Али Џине

Карачи је највећи град у Пакистану и главни град пакистанске регије Синд. Карачи је финансијски и трговачки центар Пакистана и највећа лука Пакистана. Процењује се да је Карачи 2006. имао 11.9 милиона становника и да је други град на свету по броју становника. Налази се на обали Арабијског мора, северозападно од делте Инда.

[уреди] Историја

Мохата палата

Карачи је познат још од античких времена. Крокола је било место, где је Александар Македонски припремао флоту за повратак у Вавилонију након кампање у долини Инда. Арапима је био познат као Дебал. Према легенди од рибарског насеља је до краја 1700-их настао град, који је започео трговину са прекоморским земљама. Тада је саграђена и тврђава за заштиту луке. Британска источноиндијска компанија је освојила град 1839. Енглези су схватили значај луке за извоз, па су развили и проширили луку. Током Првог индијског рата за независност 1857. побуњеници су преузели контролу над градом од Енглеза, али Енглези су победили побуњенике и поново успоставили контролу над градом. Прва телеграфска порука између Индије и Енглеске била је 1864. између Карачија и Лондона. У Карачију је рођен оснивач Пакистана Мухамед Али Џина. До 1899. Карачи је постао највећа лука Истока за извоз пшенице. До 1914. постао је највећа лука за извоз жита у Британској империји. Када је Пакистан постао независан 1947. Карачи је постао главни град. Приликом поделе Индије дошло је много избеглица из Индије у Карачи. Те избеглице су се звале Мохаџири. Равалпинди је постао 1958. главни град Пакистана. Током осамдесетих и деведесетих година у Карачи је дошло много избеглица из Афагнистана. У Карачију су избијали сукоби различитих група, посебно између Мохаџира и других група.

[уреди] Економија

Пословни део Карачија

Карачи је финансијски центар Пакистана. Већина пакистанских банака има седишта у Карачију. Највећа берза Пакистана је у Карачију. Највећа лука и највећи аеродром Пакистана се налазе у Карачију. У задње време многе мултинационалне компаније су успоставиле своје уреде у Карачију. Посебно је значајно јачање присуства и улагања страних компанија из сектора информационих технологија и телекомуникација.

[уреди] Демографија

Град расте великом брзином. Процењује се да 2006. има 11,9 милиона становника. Град је 1941. имао 435.887 становника. Већ 1951. имао је 1.068.459 становника. Када је дошло до поделе Индије 1947. у Карачи је дошло много избеглица, а са друге стране привукао је многе као главни град нове државе Пакистана. Избеглице које су дошле у град су углавном говорили урду и познати су као Мухаџири.

Мухаџири су дошли из разних делова Индије и са собом су донели своје обичаје. Нова влада Пакистана је тада дала Мухаџирима имовину хиндуса, који су напустили Карачи. Мухаџири су створили доминантну политичку већину у граду, што је довело до каснијих сукоба са староседеоцима из Синда. Након совјетске инвазије Афганистана у Карачи је дошло јако много избеглица из Афганистана.

[уреди] Проблеми

Због наглог развоја и великог прилива становништва Карачи се суочава са низом проблема . Постоји велики проблем саобраћајних гужви, а 550 људи годишње погине у саобраћајним несрећама. Загађење ваздуха је 20 пута беће од стандарда Светске здраствене организације. У задње време појављују се нови проблеми са редукцијама воде и струје. Током летних врућина 2006. редукције струје су трајале неколико сати сваки дан. Редукције воде су постале уобичајена појава.