Архимед
Из пројекта Википедија
Архимед (грчки: Αρχιμηδης ) (287. пне. - 212. пне.) грчки математичар, физичар и астроном, из Сиракузе на Сицилији, син астронома; први је израчунао број π, пронашао закон полуге, закон потиска (Архимедов закон, Архимедова вага) и др. Сматра се једним од највећих математичара, уз Њутна и Гауса.
Садржај |
[уреди] Биографија
Александријски ученик Αрхимед из Сиракузе, сродник и пријатељ Хијерона II, најгенијалнији математичар старине, целим низом својих открића отворио је науци нове области. Од својих резултата сам се највише поносио одређењем површине и запремине код лопте и ваљка, изложеном у спису "Ο лопти и ваљку" у две књиге, и зато су му, по његовој жељи, пријатељи и сродници на надгробни споменик ставили ваљак с лоптом у њему. Исто тако важан је резултат израчунавања броја π = 3,1408 до 3,1429, израчунат као однос обима и пречника круга у спису "Ο мерењу круга". Велике су његове заслуге у механици и астрономији. Открио је закон полуге, први егзактно доказао законе равнотеже, јасно схватио појам специфичне тежине и у спису "Ο пловућим телима" утврдио принципе хидростатике. Прославио се сјајним изумима у механици, на основу којих је Сиракуза дуго одолевала римском опседању. Син астронома Фидије, он је вршио и астрономска посматрања да би утврдио тачну дужину године, те је нашао да она износи 365 1/4 дана. Кад је завршио своје школовање у Александрији и вратио се у отаџбину, везе с александријским научницима продужио је научном преписком. Споменимо још из једног јерусалимског палимпсеста год. 1907. извучен спис ο методама, у којем се Архимед појављује као претходник интегралног рачуна.
- Архимедов рад продужио је Аполоније из Перге у Памфилији, који је радио и у Александрији.
[уреди] Архимедова дела
Обједињена сва до тада позната дела приредио на грчком дански филолог Хајберг, што је и данас основни извор
- Archimedis opera omnia cum commentarii Eutocii, Лајпциг, 1880
[уреди] преводи са старогрчког и латинског
Претпоставља се да је дела писао следећим редоследом
- О равнотежи површина (I и II)
- Квадратура параболе
- О лопти и ваљку (I и II)
- О спиралама
- О коноидама и сфероидама
- О пловећим телима (I и II)
- О мерењу круга
- Бројање песка
- Метод
[уреди] преводи са арапског
- Књига лема
- Проблем волова бога Сунца
[уреди] изгубљена дела
Други аутори наводе или се претпоставља да су постојала и следећа дела
- Полиедри (Пап Александринац у својим коментарима)
- О полугама (Пап Александринац у својим коментарима)
- Принцип (Архимед помиње писмо Зеуксипу)
- О тежишту (Симпликије у коментару Аристотела)
- Катоптрика (Теон Александријски)
- Календар (према Хипарху)
